Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

.\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\-

Год. XVI. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

НЕДЕЉА 12. ПЛ1 1898.

Број 28.

л\\\\\\\\\"

111.114:

За Србију на годину .... на пола годнно . За стране земље на годину

. 6 динара . 3 . 9 „

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВВ КОРЕСПОДЕНЦИЈВ НА УРЕДНИКА. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ.

0 Б Ј А В А Суд општине београдске добио је 10. т. м-ца под Бр. 15881 од Управе вароши Београда претпис, с налогом да га у своме кругу обзнани, а којим се суду саошптава, да је управа добила следећи телеграм од господина Министра унутрашњих дела од 9. тек. м-ца ПЈУе 14346: Народна скупштина решила је, и Његово Величанство Краљ благоволео је данас потврдити закон о изменама и допунама у закону о штампи. Од суда општине београдске 10. Јула 1898 год. АБр. 4732 у Београду.

РАСПИС Господина Министра народне привреде од 23. Јуна. 1898. год. П.№ 4213 одноено извоза сирових кожа. Наши кожарски производи, који су до скора уживали најбољи глас на страним тржиштима, нрилично су изгубили од своје негдашње вредности. На тржшнтима као што су Лондон, Марсељ, Беч и Христијанија, наша се сирова кожа данас већ с неповерењем предусреће и није реткост, да се ионуде наших извозника и сасвим одбијају. Овоме је, као што сам извештен, једини узрок од сампх наших привредника, и то како оних, који се сушењем кожа баве, тако и онпх, који њима тргују. Вредност коже цени се не само по њезиноме квалитету, већ и по количини нечистоте, коју она у себи садржи, а по узансу, који је утврђен у тргођачком свету, сирове коже ни у ком случају не могу имати више од 4 до 5 од сто нечистоте. С тога се у трговачком свету пази, да је руно чисто и да су распона дрвца што тања и лакша, а као правило важи да се за разапињање коже упот ребљава трска или танко суво пруће, и то највише на три места: код предњих и задњих ногу и код главе. Међутим се у нас на све ово обраћа врло мала пажња, па се чак тера и до несавесне шпекулациј е. По неки од оних што се сушењем ипродајом кожа баве, а нарочито трговци, купују од народа различне козје коже, те их у већим количинама продају извозницима, служећи се при томе но све недопуштеним средствима. Тако они омажу цело руно глином или блатом, па затим кожу изврну, осуше је и у денкове спакују, или у место тога, разапињу коже дебелим и сировим дреновпм облицима обично на 6—10 места, услед чега кожа буде са 20, 30, 50, па и више процената тежа. Овако радећи они наносе не само велике штете и нашим извозницима и страним трговцима, већ убијају кредит једноме врло важноме артиклу наше извозне трговине. Осем тога, ова-

ква радња противна Је и Јасним законским прописима, по којпма је она квалиФикована као превара, и казни се по §. §. 252 и 391. Казиен. Зак. Ја сам и прошле године предузео био нужне мере, да овој несавеепој шпекулацији станем на пут, па како баш сада наступа сезона, када се коже суше и припремају за извоз, то сам сматрао за дужност да Уирави по нова препоручим, да обрати најозбиљнију пажњу на све оне шпекуланте, који се при сушењу кожа служе недопуштеним средствима, и да сваког оног, кој'и би се у несавесној шпекулацији ухватио, на одговор узима и по закону казни. Нода бп радња Управе имала у овом погледу што већег успеха, то ће она при извођењу овог мог расписа овако иоступити. Најпре ће овај распис објавити у своме подручју и том приликом преиоручити свима онима, који се сушењем ипродајом кожабаве, а нарочито кожарским трговцима, да руна морају бити чиста и разапета трском или танким сувим прућем, највшнз на три места, но тако да укупна тежина тих дрваца ни у ком случају не повиси тежину кожа више од 5°/о. Саобразно овом распису Управа ће за тим водити у своме подручју строг и сталан надзор, а с времена на време изашиљаће у радње ових иривредника и трговаца по једног свог вишег органа, да се на лицу места увери о стању нсушених кожа. Па ако би се утврдило, да се који од дотичних при сушењу кожа служи каквим недопуштеним средсвима, Управа ће сваког таквог узети на одговор и позакону казнити. Али колико је потребно да Управа обрати пажњу на сушење кожа ,ј - ош ј е потребније да се стара, да се рћаве и нечисте коже не извозе из земље. Тога ради ја сам предузео што је потребно, да царинарнице сваки транспорт кожа доставе месној полицијској власти, која ће одмах изаслати ј 'едног свог вишег органа, да коже комиспјски прегледа: па ако се нађе да су коже пзнутра омазане глином или блатом, или да су разапети дрвцима, која кожи повшпавају тежину више од 5%, он ће их вратити пошиљаоцу, а о извршеном прегледу саставиће протокол н исти послати надлежној полицијској власти, да дотичног узме на одговор н по закону казни. 0 извршењу овога као и о свему што се по овоме распису буде предузимало нека ме Управа извесги." У вези расписа ове Управе од 11. Децембра пр. год. ЈУ2 26738 кОЈ 'има ј 'е достављен кварту нретпис Господина Министра унутрашњих дела, тицајући се ове ствари, управа му понова нарећује, да све појединости, које Госиодин Министар Народне Привреде овим својим расписом тражи од полициј ских власти, изврши; да нарочиту пажњу обрати својим органима на продавце и купце кожа, како не би ни један примећени случај несавесне трговане овог артикла остао без својих заслужених законских после-

дица. Деси ли се пак тако што, кварт ће употребити најстрожије законске мере противу оваких трговаца и ниједног несме промашити казна. Суд општине обзнањује свима кожарским трговцима овај распис и позива их, да се по њему управљају. Од суда општнне београдске, 10. Јуна 1898. год. АБр. 4733 у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ СВЕЧАНА СЕДНИЦА на Видов-дан 15. Јуна 1898. гидине Предоедавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуотвовали чланови суда г. г. Б. Ј. Рајић и Јов Антонијевић, од одборника била: г.г. Стев. Ивковић, Марко С. Иетронијевић, Др. Стеван Марковић, С Ј. Азријел, К. С. Караџић, Милов. М ИЛРНК0ВИ ћ, Коста Д. Главинић, М. 0. Иетровић, Стеван Максимовић, Дп. Леко, Коста М. Ђурић, 'Б. Пантелић, Дамњан Стојковић. I Председник општине, отворио је данашњу свечану седницу кратким говором, у којем је изложио значај данашњег дана и прочитао је решење одбора општинског од 15. Јуна 1889. год. којим је установљено награђивање израђених задатака из срнске историје. За тим је прочитан извештај академијског савета Велике Школе из којег се види, да је Академијски Савет расписао овај задатак из Срппске Историје: „Трговачки центри и путеви по српкој земљи у нашем средњем веку и у турско доба"; да су Савету поднета на оцену 4 рада ђака Велике Школе о овоме задатку; да је по прегледу тих радова Академијски Савет нашао, да рад под мотом : „Друмови ће пожељет' Турака; ал' Турака нигдје бити неће", који су израдили Јован Ердељановић и Риста Т. Николић философи , — заслужује прву награду; да рад под мотом: „Трговина је један од најзначајнијих момената у еволуцији једнога народа", који је израдио Коста Н. Костић филозоф — заслужује другу награду а оба рада и да се штампају; да и трећи рад нод мотом: „Незнано— непигано, знано вољено" заслужује награду, па како нема три награде, Академијски Савет је предложио, да се и овај рад каквом наградом награди. По саслушању свега овога, одбор је решио, да се Јован Ердељановић и Риста Т. Николић философн награде првом видовданском наградом од четирп стотине динара за њихов рад: Трговачки центри и путови по српској земљи у нашем средњем веку и у турско доба; да се Коста Н. Костић философ награди другом видовданском наградом од две стотине динара за његов рад под истим насловом. Да се оба ова рада штампају у општинским новинама а за тим одштампају у засебној књизи. Да се Нетар Косовић и Михаило Миладиновић философи за њихов рад под истим насловом награде по препоруци Академијског Савета са једном стотином динара.