Beogradske opštinske novine

Број 44

— 179 -

Год. XVI

Одбор је, по прочитању те његове поновне молбе ББр. 4739, а са разлога у молби наведених, и што је разлика незнатна, решио, да се Ђорђу Лакићу плати из регуладионог ФОнда за одузето му земљиште у Ратарској улиди онолико, колико он дугује општини за саграђену калдрму, то јест, да се на овај начин дуг за дуг пребије и квитира. ХШ Председник објављује, да је на дневном реду решавање о нредлогу одборника г. Васе Пиколића, да се предузму радови на утврђивању обале савске. Одбор је решио, прима се овај предлог одборника г. Васе Николића. Одборници г.г. Н. И. Стаменковић, К. Д. Главинић, Др. Стеван Марковић и Васа Николић, да кажу, како и на који начин да се ово утврђивање обале предузме и изврши и да над радовима воде надзор, а грађевинско одељење да спреми планове и проФиле обале до на тридесет метара од обале. XIV Пошто у данашњој седници нема довољно одборника за решавање нових ствари, то је одбор одлучио, да се *Сви остали предмети, стављени за данашњу седницу на дневни ред, одложе за идућу седницу и то : одређивање дана за избор одборника, предлог судао примању артија од вредности за трошаринску таксу у место готовог новца; неколике молбе за ослобођење интереса на дуг општини за саграђену калдрму; молба М. Р, Маринковића због његовог дуга ошптини; молба М. Новаковића пенз. учитеља за квартирину, предлог одборника г. Д. Ћирковића, да се прикупљање трошаринских прихода даде под закуп.

ВАНРЕДИИ САСТАНАК 9. Децембра 1898. Лредседавао иредседник г. Н. Д. Стеванови}1; присуствовам чланови суда г. г. Б. Ј. Рајић и К. Симић; од одборника били : г.г. Др. Леко, Н. И. Стаменковић, Р. Драговић, Др. Стеван Марковић, Стеван Максимовић, Ђ. Панпретила већа опасност а можда и из стратегиских обзира. У почетку краљ Драгутин показаратничкиуспех, јер Византинци беху забављени са војском краља Карла. Али, када Византинци свршише с Напуљцима. па пх примораше, да се без ратничких трОФСЈа врате натраг у Италију, да тамо у скоро дочекају Сицилијанско Вечерње, они онда по реду окренуше се српскоме, краљу Драгутину. Краљевић Константин млађи син Михаила УШ. Палеолога, освојиоца Цариграда од Латина и оснивача династије Палеологовића, сузби српску војску у Македонији, пребаци је преко државне границе, па онда сада он упаде у Српску Државу. Краљ Драгутин нијесемогао одупрети навали Византинаца, него се почео дубље повлачити у своју државу испред византинске војске. Тада Византинци, како вели АЕ. Данило, допреше до Љшљана. По АЕ. Данилу онда у Српској Држави због сталних византиских продирања бејаше завладала општа забуна и, шта више, велика опасност по државну самосталност Српске Државе. Усред таквога стања краљ Драгутии абдицира у корист свог млађега брата Милутина. Да ли је краљ Драгутин ма по К0 ЈУ цену начинио мир са Византинцима,

телијћ. Евг. Чоловић, Дамњан Стојковић, Коста Н. Лазаревић, Стеван Мил.ковић, Милов. Миленковић, МилутинЈ. Марковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 3 децембра 1898 год. и у одлуци КЊБр. 750 учињена је допуна да дуг Ђ. Лакића општини износи 369-81 дин. а дуг општине њему 478 - 35 дин. П Одборник г. Др. Стеван Марковић предлаже да се у интересу лакшег саобраћаја прошире тротоари поред скверова на Теразијама. Одбор је одлучио, да се овај прелог стави на дневни ред за решавање. Ш По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 8587, 8506, 8567, 8588, 8541 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Влада Павловић инжењер, Петар Живковић џамбас, и Боривоје Анђелковић адвокат; да је Данило БошковићПештанац обућар, доброг владања и средњег имовног стања; да је Јеротије Марковић каФеција доброг владања њсиротног имовног стања, да су му непознати Чедомир Радовановић пиљар и ТриФун Илић печењар. IV По прочитању молбе Емилије Гродчанинове СтБр. 3459, одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. - VНа предлог суда оиштинског АБр. 8501 одбор је решио, да се у предлогу означена кола и један коњ продаду као сувишни и новац у касу унесе. VI На предлог суда општинског АБр. 8460, одбор је решио. или ма како регулисао односе са својим непријатељима, са Византинцима, ми не знамо поуздано, јер нам АЕ. Данило и Грк Ђорђе Пахимер ништа не саопштавају. Вероватно да је то оступање било изненадно, принудно, за време самогарата, који се продужио кроз целу годину (1281ј. Ми видимо краља Милутина у рату са Византинцима још прве године његова краљевања., 1 ) и то је знак да односи између Срба иВизантинаца и за време абдицирања краља Драгутина нису били повољно регулисани. Да је краљ Драгутин закључио какав мир са Византинцима, вероватно да би краљ Милутин, у ирвој години своје владе самим унутрашњим стањем Српске Државе био приморан да тај мир, бар за које време, поштује. АЕ. Данило и Ј. Троношац саопштавају нам неке детаље о силаску краља Драгутина с престола врховног српског краљевства. Сем њих и пространији летописи добро знају, да је краљ Драгутин још за свог живота уступио престо своме брату Милутину.Ти Летописи, готово стереотипно веле: „С^ же Ст«|шљ, похкјлжим от 1» дилл скоих, при жикот к скоемк призик<петћ крлтл

!) Срећковић, Ист. II стр. 187—188.

да се општинско земљиште испод кланице уступи под једногодишњи закуп од 1. Нов. овегодине и под прописаним погодбама И. Бајлонију и Синовима за год. цену од седам стотина и педесет динара. ^П На предлог суда општинског АБр. 8458, одбор је уешио, да се општинско земљиште на савској обали до гасног резервоара уступи под једногодишњи закуп од првог Новембра ове године а под прописаним погодбама И. Бајлонију и Синовима за годишњу цену од једне стотине динара. VIII На предлог суда општинског АБр. 8456, одбор је решио, да се општинско земљиште на савској обали, које је до сада држао под закуп В. Димитријевић илиџар, изда под петогодишњи закуп од првог Новембра ове год. и под прописаним погодбама истом Владимиру Димитријевићу за годишњу цену од сто и двадесет динара. IX Председник износи одбору на решење извештај буџетске комисије заједно са нројектом буџета за 1899. год. По прочитању тога извештаја АБр. 8620, одбор је реншо, прима се овај извештај буџетске комисије. Исто тако прима се у начелу поднети пројект буџета општинског за 1899 годину. X Приступљеноје појединачном претресупројекта буџета за 1899 год. По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, да се у буџету општине београдске за 189-девету годину предвиде ови приходи односно расходи.*)

*) Буџет општински за 1893. годину одштампаћо ее васебно. ' —•' Ур.

скоего О \;"Р01Ш и томог/" к^роучттк прдкшти КрЛЛКЈККСТКО СКОЕГО 0Т1»ЧКСТКД СК1". 1 ) Млађи летописи, вероватно због претеране тежње за краткоћом, не саопштавају ништа о абдицирању краља Драгутина. 2 ) Сем АЕ. Данила остали споменици, који говоре о уступа-њу престола краљу Милутину, налазе у томе једини мотив покајање: Краљ је Драгутин у познатој несрећи под Јелечем увнђао прст достижног провиђења и праведну казну за оне увреде и неправде, које је наносио своме доброме оцу. Вероватно на основу ових летописа српских и М. Орбиније, Ј. Лукарије и К. Дибрен налазе у одлуци краља Драгутина исти мотив, покајање. 3 )

(Наставиће се)

!) Љуб. Стојан. Споменик Ш стр. 95, 98, 125, 139, 146 — ШаФ. РагшЉ стр. 52. — Гласн. I.III стр. 7, 57. АгкН- III стр. 12. —• 8{аппе XIII стр. 52. 2 ) Љуб. Стојан. Споменик III стр. 101—108, 129—135. — Књиж. Радови НиК. Дучића књ. IV стр. 170. 3 ) М. Орбини Ј1 ге§по (1е ј *11 81ау1. стр. 253. — СН. Р. Биссап, Соршзо п»(;ге1о Де §Н АппаП <Н Каиза стр. 37. — Саг. <1и Ргеапе (1ога. <1и Сапце, Ј11уг. уеиха е1 поуиш стр. 57; — Н184. Вувип!;. стр. 288.