Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

лхиххх\хххххх\\\хххххххх\\ххххх\\\хххххххх\хх\\ххх>хххх\\хххххххх\хххххх\\х\\\\ххх'

Год. XVII.

НЕДЕЉА 28. ФЕБРУАРА 1899.

Број 8.

ГЈГЖЖЈГЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЈГЖ.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т 111,11 V: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 » За стране земље на годину 9 »

ТЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

претплату ВАЛ ј А слати упутницом на општински суд а све коресподендије на уредника. РУКОЈШСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ.

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

0 Б Ј А В А

Опажено је. да таљигашка кола, рабаџијска, за тешке терете, пиварска, сељачка, волујска и таљиге, товарна и празна, без икакве потребе, а само ради необилажења пролазе најглавнијим улицама, без реда и одређене брзине. Нису ретки случајеви, да се на сред Теразија, или у Књаз Михаиловој улици, виде поломљене претоварене таљиге, или сељачки воз са сеном, велика шпедитерска кола с товаром у необичној висини како се покрећу док не полете одозго натоварене ствари, пиварска гломазна кола у касу, или расточене таљиге и воловска кола. У најглавнијим улицама овакви возови само сметају саобраћају, руже изглед престонице и кваре калдрму, која је и иначе изложена квару и по самом томе, што таква улица, као главна има природан жив саобраћај. У интересу угледа престонице, лакости и угодности уличног саобраћаја, чистоте улица и одржавање реда и поретка, Управа града Београда, на основу § 326 у вези с § 338. тач. 5 кривич. законика издаје следећу наредбу.

1. улицама: Књаз-Михаиловом и КраљМилановом, од Калемегдана до Славије, забрањен је пролазак икаквој врсти теретних кола, сем Фијакера. Изузетак је од овог општег правила: при општој селидби мењања станова о Ђурђеву и Митрову-дану; кад се што превлачи, доноси или односи из зграда у тим улицама, но и у том случају улазак у поменуте улице и излазак из њих мора бити код најближег уласка или изласка код такве зграде; и, најзад, при директном пресецању тих улица. 2. свима другим улицама слободан је пролазак ма којој врсти теретних кола, држећи при том увек десну страну. 3. Никаква кола. таљиге кочијашке, шпедитерска, пиварска за угаљ и т. д. не могу ићи ма којом улицом другом брзином осем у ходу, било да су празна или товарна. 4. Код сваких коњских теретних кола кад кочијаш није на седишту већ поред кола иде, мора или вођице држати у руци, или за оглав водити коње; код воловских кола водови се морају увек водити а никако терати са стране.

Ко маучему иреступи ма коју тачку ових правила биће кажњен по § 326 кривич. зак. од 1—6 динара новчане казне, или по § 338. тач. 5 истог закона од 1 —3 дана затвора. Ова наредба важи од дана кад први пут изађе у званичним новинама. Управник града Веограда Државни саветник Р. БадемлиЋ.

0 Г Л А С На дан 3. Марта т. г. држаће се у канцеларији економског одељења општин. и по други пут лицитација за давање под закуп општинског каменог мајдана званог „Бела марама" на Топчидерскоме брду више старог општ. сењака. Кауција се полаже у 50 динара. ЈГицитација почиње у 3 сата по подне означеног дана. Ближа извегаћа и услови могу се видети у економском одељењу оштине београдске. АБр. 1426. Од суда општ. београдске 25 Фебруара 1899 год. у Београду.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: ...„ЈУат Лтхпагит е( јогтае дХогга ['к/ха а/.гјие јгадИгз е«1; игг1иа сЛага ае1егпаџие каћеШг" 8а1из4. Сош. Са!;. еар. I. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) У рудницима рађаху Саси. Трг са царином закупљивали су Дубровчани, који су на Руднику имали јаку колонију и многе дужнике. 1 ) На Руднику вероватно да су ковани новци сремског краља Драгутина. Друга престоница сремског краља Драгутина био је Београд, почетак Цариградског Друма. Београд је за време краља Драгутина био знатно трговачко место. Не беше више XI и ХП в., када се око Београда отимаху Срби, Бугари и Маџари те да ратна времена снречавају трговин-

*) Бг. К. Јиречек, БЈе НапМзб^газзеп стр. 52,

ски живот и развој Београда. 1 ) Царински и трговински односи између Српских Краљевина и Византиске Империје били су регулисани. И док је краљ Милутин био окупиран преластивом византиском политиком, византиски каравани са различитим индиским артиклима, јужним воћем и ви зантиским Фабрикатима одлазили су кроз Сремску Краљевину Цариградским Друмом у Средњу и Северну Јевропу, да отуда у своју отаџбину врате тамошње сировине.

Краљ је Драгутин јога као врховни српски краљ ковао своје новце. 2 ) Ковница се налазила на знаменитом тргу у Брсков-у. Новац краља Драгутина није уступао ни самом млетачком новцу, који је онда у трговачком свету био најбољи и међународни. И млетачка сињорија из својих Финансиских разлога издавапГе честе наредбе, којим забрањиваху циркулацију „Фаличног" новца краља Драгутина по млетачкој територији (сем Дубровника). 3 ) Ове

!) Лг. К. Јиречек, Неегв^гаазеп етр. 7п—76. 2 ) 0 новцима краља Драгутина види: 8. Iјићн:а, Ор18 ји^о81оуеп8кШ поуаса, 2а§ге1> 1875 стр. 58—75, и Пг. Ј. Ша#арика Опис српских новаца у Гласн. Ш стр. 212—214. 3 ) Анализом Г)г. Ђ. Пилара Сима Љубић је дошао до уверења, да су новци краља Драгутина по кодичини сре-

млетачке забране учиниле су, да краљ Драгутин у ковању својих новаца почне усвајати модел византиских новаца. Краљ је Драгутин ковао само сребрне и бакарне новце. Као и остали српски владаоци % краљ Драгутин није ковао златних новаца; јер по мигаљењу г-на Љ. Ковачевића, српска нумизматика не може да покаже оригиналних златних егземплара. Што се по који златан српски новац налази у збиркама неких аматера или по неким музејима, то су новији ФалсиФикати изазвани користољубљем. Краљ је Драгутин и као сремски краљ ковао новце. То наводи на мисао, да је краљ Драгутин, силазећи с престола врховног српског краљевства, задржао и право ковања новаца под својим именом. Тако се може протумачити, гато су новци краља Драгутина многобројнији од новаца краља Милутина. Краљ је Драгутин као сремски краљ ковао свој новац вероватно на Руднику, који је био најзнатнији рудник у Сремској Краљевини, и на чијем се тргу у XV в. одиста налазила ковница новаца. На лицу сребрних новаца краља Драгутина налази се Исус Христос на престолу са Јеванђељем у руци. Око главе

бра, злата и бакра ипак били веће вредности од млетачких новаца. —