Beogradske opštinske novine
ЕбГРШКЕ
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
ЛХХХ\ХХХХ\\ХХХХ\Ч\\\\\\\\\Х\\'
к.хх\м-\х\\\!«тл
Год. XVII.
НЕДЕМ 12. ДЕЦЕШБРА 1899.
Број. 43.
'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ^ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т
■жжжжжжжжжжжжж.
I I 11 I V : За Србију на годину 6 динара 3 „ 9 .
на пола годино . За стране земље на годину
ПРЕТПЛАТУ ВАЛ.А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШГИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИ.1Е 11А УРЕДНИКА
РУКОПНСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИШАЈГ ОЕ
Београд, 10 Децембра 1899. Председник општине београдске у име Београђана, честитао је Њиховим Величанствима Краљу Александру I и Краљу Милану славу и Њихова Величансгва благоизволела су милостиво одговорити овим брзојавима: Обермаис 8. децембра 1899. Председнику оташине београдске, Најтоплије благодаримМојим драгим Београђанима на честитању и лепим зкељана. ддексдНДД^
Ниш (двор) 8. децембра 1899. Прецседнику београдске отишине, Верној ПрестоницииколевциМога љубљеног Сина и Господара срдачно захваљујем, желећи јој свако добро и сваки напредак. МИДНН
Честитке Председника општине гласе: Његовом Величанству КРД/ВУ СРБИЈЕ Меран. Вазда верни и Вашем Величанству одани Београђани, најпонизније моле Ваше Величанство, да благоволи примити најусрднија честитања Крсног Вам имена, са најтоплијим жељама, да Свемогући Бог подари Вашем Величанс гву дуг, задовољан и срећан живот на славу драге Вам Србије, узвишеног Вам Дома и Имена. Председник општине београдск« Антоније ПантовиЋ с. г.
Његовом Величанству КРД/ВУ мНДДНУ Команданту Активне Војске, Ниш. У име Београђана понизно молим Ваше Величанство, да благоволи примити усрдна честитања Крсног Вам пмена и топле жеље за дуг и срећан живот Вашег Величан-
ства на добро Србије, славу Њеног Краља и корисг војске, која је срећна, да јој Ваше Величанство командује. Председник онштине београдске, Антоније Пантовић с. р.
П 0 3 п в
По наређењу Команданта VII. пуковског округа, суд општине београдске има до 23. децембра т. г., да састави списак младића рођених у 1879. години, а који ће се у 1900. год. регрутовати за сталан кадар. Суд општине београдске позива све оне младиће, који су рођени од 1. јануара до 31. децембра 1879. године овде у Београду, а тако исто и оне, који су рођени на страни, да одмах предстану суду општинском — војном одељењу — да се у регрутни списак уведу. По члану 6. правила о регрутовању: сваки младић рођен 1879. године дужан је сам, да се пријави општинском суду, да се у регрутни списак уведе, а ако то не учини сматраће се, да избегава службу
I
по
СРПСКОЈ ЗШМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ » -» ( НАСТАВАК) У XVII. в. у овом повећем арнаутском Јраду 1 ) без културе и цивилизације наоазила се, по извештају Фра -Бернардина, камо једна залутала католичка трговачка кућа од 6 душа. 2 ) Главна грана овога друма из Котора, Будве и Бара, као што је већ споменуто, полазила је из долине Цема преко огранака Кучкога Кома у Колашин и низ Тару кроз дан. село Мојковац, у Брсково. Брсново (У спом. шегсаћип <1е Вгезсуа Вгезсоиа, ВНасоа, ВНзсоуа, Вгевсо, Вгозсиа, Вгозсуа, Вгезсиа, Вгевса, Вегвсћоуа, Вг1»сиа, Вгездиа, Вгезвсо, Вгевзсое, Вгеззсоа, Вгевсћса Вг18С0УГа, Вгозсоа, Кркскоко).
Ј ) У народним песмама Ђаковица се 80ве „ АрнаутПазаром Вук. Пјесме к. IV. с. 70., 76. 81;аппе к. XXV. с. -199.
Положа^ старога Брскова утврдио је Г. Љубомир Ковачевић. Пре тога важиле су неке ногрешне комбинације о ноложају Брскова. Тако: Г. Ч. Мијатовић мислио је да се етаро Брсково налазило у близини старе Дукље; да се у близини Брскова налазио рудник Крушвво х ) а даму се име, можда, изгубило у имену некога другога места (Берима?, Подгорци?). 2 ) Г. Ст. Новаковић, а по њему н Вг. К. Јиречек и Т. Флорински, стављају старо Брсково у предео Плава. 8 ) А Јастребов је мислио да је (Велико) Брсково било негде близу мора, без сумње код цркве Св. Николе на ушћу Бојане. 4 ,) С. Љубић је знао само, даје негде у Приморју. 5 ) Зећанин М. Шобајић ставља Брсково у Куче, на путу из Подгорице у Плав где се налази место Брскут. 6 ) Г. ЈБ. Ковачевић, на основу распитавања, утврдио је да се Брсково налазило I 1 !* час на И. од Таре, \ часа од сад. црногорске границе, часа од Мојковца. 7 ) И одиста, на карти Црне Горе од П. Ровинскога означено је село Брсково до саме
*) Рудник Крушево вероватно се налазе на подножју Краљеве Горе, где се и данас налави село Крушево. N0^1 Вагаг ип<1 Козао^о с. 70. 2) Глаеник к. XXXIII. с. 233—236. 3) Ка<1 к. XXXVII. с. 2—12., 17-18. — Чуп. Год. VI. с. 18. — На(;га88еп с. 69. — Споменик XI. с. 6—7. — 0. Флорински, К). Славине в. II. с. 25. 4 ) Подаци с. 157. 5 ) К0УС1 с. 60. 6 ) М. М. Шобајић, Старине у Зети. Београд 1892. с. 96 —97. (Лајички посао) Ср. Ровинск. Черн. т. I. с. 251—252. ') Глас. XXX.
црногорске граннце, између Лима и Таре, ЈЗ. од Б. Поља. 1 ) Брсково, центар истоимене жупе, која је, по рачунању Г. Љ. Ковачевића, захватала простор дан Колашина, било је у XIII. и XIV. в. један од најзнатнијих српских тргова. Као трг Брсково се помиње већ за владе краља Ст. Првовенчаног, који допусти Дуровчанима, да у Брскову продају чисто вино и мед по уговореној цени. 2 ) За време краља Уроша I. Дубровчани су морали најпре ићи у Брсково и, давши десетак од соли, могли су ићи по српској држави. 3 ) Доцније краљ Урош нареди, да они дубровачки трговци,који обиђу Брсково или прођу кроз-а-њ, а не растоваре своју робу, да не плате ништа у Брскову. 4 ) На тргу у Брскову виђали су се поглавито Которани и Дубровчани, а било је и Млечана. 5 ) Ту се с мора доносило поглавито вино, чоха, со, мед а односило сребро, восак, коже. 8 ) Преко Брскова у
Уз дело Черногорјн т. I. Спетербургг. 1888. 2) Моп. 8егћ. § 21 с. 17. ...ДлЛО I КрЛЛЈККСТКО МН МИЛОСТК ДбКрОКћЧЛМк, Д4 СИ ПрОДЛК) кнно И медк 8 бЦ-КНћ 8 Кркскок к 8 трг8 крллексткл мн. 3 ) Моп. 8егћ. §. 53 с. 61—52. 4 ) Моп. 8егћ §. 54. с. 53. 6 ) НвЈгавзеп с. 69—70. б ) Јћ.