Beogradske opštinske novine

Број 9

- 36 —

Год. XVIII

у великој згради на Цветном тргу, под бр. 5, 8 и 9; II. На дан 7. марта трк. год. од 8 до 12 сати пре подне, право наплате таксе за попашу на општинским утринама. Кауција 300 динара; и Ш. На дан 7. марта тек. год. од 2 до 5 сатн носле подне плац регулационог Фонда на углу улице Цара Душана и Кнез Михаиловог венца. Кауција 120 динара. Лицитације ове, држаће се у канцеларији економног оделења Суда општинског. Ближи услови могу се видетп у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од стране Суда општине београдске 15. Фебруара 1900. год. АБр. 697.уБеограду. •

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^ењу еснаФа димаичарског ј • Члан 13. Чншћење димњака вршиће се радним данима пре и иосле подие, и свакн без разлике дужан је допустпти чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога не могућно допустити чншћење једпога дана, дужан је то без одлагања доиустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар јс дужап следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог <>20 „ в) „ П П на Д ва спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „

Особити напредак постиже Сарајево у XVII. в., када је, као и у XVI. в., бпло главним босанским градом. 1 ) По лепој релацији с. Гргичевића (1626. г.) у Сарајеву је било на 15.000 кућа, од којих је само грговачких и занатлиских дућана било на 12 000. 2 ) По Маравићу (1655 г.) у Сарајеву је било на - 20.000 турских кућа, 118 мошеја. 3 ) Хришћана је било око 1.000 и они имађаху своју цркву. 4 ) Било је много караван-сераја. У једном заводу добијаху бесплагну вечеру сиромашнп путници. Сарајево је стајало у трговинским везама са Сплетом. Трговци су располагали капиталом од 50.—, 100.—, 200.300.000 дуката. „Једном речи," вели с. Гргичевић, „сем Цариграда у јевропском делу Турског Царства није блло од Сарајева вароши богатије исавише мошеја". 5 ) Али, знаменито је, у пол. XVII. в. у Са-

имева. Молбеница је нисана ћирилицом; пптписао је и ОНоуапш Л1 Визш с1а Уепехја, М. 8рес1. V. XXIII. § 1-214. с. 314—215. 1) Кас1. к. с. XXIX. с. 57. (Еј) 2 ) 81агЈие к. XVII с. 127. 3 ) М. 8рес1. V. XXIII. с. 476. Е циеб1а сИа е ааза! Дј тегсапНс (1' о§п1 8ог4е. 4 ) Релациј^ма XVII в. може сетачно утврдити бројно стање кнтоличке колоније. МаравиК 1652. г. рачуна у Сарајеву 200 хришКанских кућа а 1655. г.: 100; Гргичовић 40; у једној релацији од И>80. г. на 1.000 душа. Тћејпег, V. М. 81ау. Мег. 1 II. § 128. с. 213. Б ) 81аппе к. XVII. с. 127.

д) за чижћење зпдапог шпархерда 0 40 „ ђ) за чишћење зиданог шиархерда великог у гостионицама I - — „ е) за чишћење Фуруиа с чунковима од два метра па више <Ј'40 „ ж) за чишћење Фуруиа с чуикоковима до два метра . . . 0'20 „ з) за испаљивање димњака . . 1'50 „ и) за чишћење типлова на пекарпицама од типла . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Нлаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полпцијска власт без икаквог одлагања. По иаплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаиицу, у којој мора бити назначено: колико је п каквих димњака очишћепо, па чијој згради, колико је наплаћено и когје даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу биги одштампане таксе из члана 10. правила. Прпзнанице морају битп снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном реону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУВРЕТА За квартове: Савамалски, Теразнјски, Варошви и Врачарски 1. Од собе п кухиње или мањег дућана са собом — — — — — 0 - 25 д. 2. Од две пли три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухнњом без штале — 1 - б0 д.

рајеву се јавише Јевреји и почеше прихватати трговину у своје руке. 1 ) По величини X. КалФа упоређујс Сарајево Једреном. Још он бележи, да Сарајево има 100 џамија, два безистана, више купатила; да у Сарајево долазе многи „јевропски" трговци. 2 ) У прошлом веку, по В. Бркићу (1771. г.), Сарајсво је непрестано бнла велика варош. Само турских кућа било је на 30.000. 3 ) Можда је Бркић, по свом обичају, преувеличао Сарајево; али се може поуздано узети, да је Сарајево, као и у XVI. и XVII. в., била велика трговинска варош на Балк. Полуострву. У једном путопису од 1792. г. Сарајево се спомиње као јако насељена и трговинска варош. 4 ) Божур рачуна у Сарајеву на 60.000 становника ( 3 А Мухамеданаца, Ч* Хришћана). 5 ) У почетку овог века Сарајево је било „стовариште свију еспапа одређених за Сплет, Костајницу или Б])Од." в ) На његов трг доногаени су Фабрикати: из Немачке, Италије, Аустро-Угарске, пз Цариграда; ') М. 8рес1. т. XXIII. с. 476. (МарпвиК) 2 1 Опоменик, XVIII. с. 79. 8 ) Споменик X. с. 58. 4! Еп^е!, Оеећ. К. с. 316. 8агаеуо е' ип ст4а шокороро1а1а е тегсапШе. 6 ) Уоуа§е 1. I. с 396 —.497. в } Сноменик XXXI. с. 144.

За квартоие : Дорћолссп и Палилулски 1. Од собе п кухиње пли мањег дућана са собом — — —- — — — р-20 д. 2. Од дво илп три собе са кухињом или већег дућапа са магазом — — — 0'60, д. 3. Од четирк пли впшо соба са кухнњом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — I - — д.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Гробарина: Гроб за децу до десет година дпн. 6 и дин одржање свега дин. 7" - . Гроб за одрасле дин. 10 и 2 за одржање свега дин. 12'—. Мала зидана гробница дин. 550 и 10 дин. одржање свега дин. 500'—. Велика зидана гробпица Ш реда дпн. 983,52 и 15 днн. одржање свега дин. 998'52. Велика зидана гробница П реда дин. 108432 и 15 дин. одржање свега днн. Ш99-32. Велика зидана гробница 1 реда дин. 2000 и 15 дин. одржање свега дин. 2015* —. Ова такса плаћа се за гробовс мале и велике за 10 година, а за гробнице за 50 година. Такса одржања нлаћа се сваке године. Ко за пет година узастопце ову таксу не платп губи право на гроб, па био прост гроб или гробница. Положена такса проиада у корист касе гробља, а гроб или гробница припада општинп. Такса одржања плаћа се потпуно, ма се гроб или гробница, у које било доба године, узео у службеност. II. Пражњеае помијара и нужника: а) Од кубног метра — — - — 6 - — д. б) Од акова — — — — — — 0.30 д.

а одношене су домаћс сировине, а по нешто и од нндустрије, поглавито пружје. Сваке године полазили су дуги каравани у Цариград, Солун и далматинске градове (највише у Сплет). 1 ) За Карађорђеве владе. Сарајепо је, и поред бурног ратног времсна, стајало у тргов. односима са маленом Србијом и по српским градовима трговци Сарајевци имаху многе дужнике. 2 ) Ти су се трговинеки односи још већма развили за владс Кнеза Милоша Великог. Пре окупације Сарајево је било центар свеколике босанске трговине; оно беше „гнездо босанске трговине." Из дубине Турског Царства, са Адрије, из Италије, из Средње Јевропе, доношаху трговци на овај босански Форум разне трговине, да се из гласовитнх сарајевских магаза разнесу у најудаљенија босанска места. Сваке године велики кириџиски каравани са сарајевског трга одношаху босанске сировинс и нешто од домаћих израђевина (бакарно посуђе, кожарске и ножарске израде) у Царпград, Солун, Беч, Трст. 3 ) (Наставиће се)

*) СћаишеЦе, Уоуаде с. 33—37, 126—-142 — Соларвћ, Гражд. Земл. с. 468—469. а ) Гласник к 1. 2. од. с. 152—153. Бошњак, с. 8., 31. — Кп.чк. 8(и(1. с. 18' 1 . — Вои^, Кес. II. с. 137—140,; Тигд. (. III. с. 50. — \УЈттег с. 200,

УРЕДНИШТВО II АДМИННСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПП1ТИНСКОГ СУДА

Власнак ОПП1ТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник МИЛИЈА ЈОВАНОВПЋ