Beogradske opštinske novine

Број 11

- 44 -

Год. XVIII

модба Душана Огњановића за експропијацију његовог имања; одобрење кредита за исплату осветлења из ранијих година; просецање Влајковићеве улице; о кредиту на награду поштанском чиновнику који наплаћује трошарину на пошти; молба Влад. Родовића кадвта за помоћ; о кредиту за исплату слика за париску изложбу; регулација Варош капије; извештај кланичке комисије; о кредиту за исплату хонорара Мих. Рувидићу; о преносу суме у 602 - 75 дин. са буџетске позиције бр. 34 на одржање чистоће у вароши на партију бр. 149; молба сирочади •Ђорђа Првуловића за помоћ; молба дрварских трговаца са Саве због плаца; молба Свет. Влајковића за земљиште; молба И. Бајлони за спровод водовода; молба Драге Ђорђевић за дрва; о кредиту за упис општине за члана добротвора Књижевне Задруге, — одбор је решио, Да се ови предмети ставе на дневни ре за идућу седницу.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^еау еснаФа димвичароког Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога не могућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два спрата 0 - 40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда • 0'40 „

д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1'— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више (Ј '40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0'20 „ з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико ј е и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и когје дана чишћење вршено. На полеђшги признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потгшсом мајстора, који у дотичном реону занат упражњава. ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалеки, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0-25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1 - 50 д.

За квартове: Дорколски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — I - — д.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАНСЕ I. Гробарина: Гроб за децу до десет година дин. 6 и дин одржање свега дин. 7 - —. Гроб за одрасле дин. 10 и 2 за одржање свега дин. 12'—. Мала зидана гробница дин. 550 и 10 дин. одржање свега дин. 560 - —. Велика зидана гробница Ш реда дин. 983,52 и 15 дин. одржање свега дин. 998-52. Велика зидана гробница П реда дин. 1084'32 и 15 дин. одржање свега дин. 1099-32. Велика зидана гробница I реда дин. 2000 и 15 дин. одржање свега дин. 2015- — . Ова такса плаћа се за гробове мале и велике за 10 година, а за гробнице за 50 година. Такса одржања плаћа се сваке године. Ко за нет година узастопце ову таксу не плати губи право на гроб, па био прост гроб или гробница. Положена такса пронада у корист касе гробља, а гроб или гробница припада општини. Такса одржања плаћа се потпуно, ма се гроб или гробница, у које било доба године, узео у службеност. II. Пражвеае помијара и нужника: а) Од кубног метра — — - — 6 - — д. б) Од акова — — — — — — 0.30 д.

чијег се звона јасни звуци на далеко разлегаху по питомој зеленој околини. 1 ) У трговинским везама стајаше са Солуном и Драчем. Различите сировине (поглавито вуна и вино) и кордован извозили се у Драч, до кога су каравани долазили за пет дана. Чамци и мале барке половљаху низ Вардар до Солуна. У близини беху богати златни и сребрни рудници а у граду се коваше новац. Налазећи се у пределу, који је изобиловао у свему, Скопље беше место, где се јевтино могло живети. Околина особито обиловаше у вину. 2 ) У XVI. и XVII. в. Скопље се сматрало као један од цивилозованијих турских места. Соранцов путописац бележи да се сви Скопљанци баве трговиномсемвојника и духовника, који су обично књижевници и урођени Турци. 3 ) X. КалФа бележи да су из Скопља изашли многи учени људи. 4 ) 1) Споменик IX. с. 40—41 ; ХУПГ. с. 46. 2 ) Тћетег, Моп. 81ау. МегШ. II. § 230. с. 220. Всорја.. теЈгороЦ (П 8егуја ЈОа 8е1ошсћ Кп а Усорја Ц УагЛаг пауј^аћПе <1а11е Јиа1;е е ћагсће р1со1е ....бсорја пе11а аиа ^тпсПгЈопе патега 1.000 сазе саМоНсће, вопо <Ја 20.000 саве Тигсће пе11а сШа арреНа, вопо 200 сазе ^гесће е 8егУ1апе. С1гса 8сор1а зопо <М тшшеп <1'ого е аг^епЈо, е 81 ћаМеуа 1а топе4» У'е пе1 вио соп4огпо ^гашЛззипа сорја <1е У1<;ш, Саппо ев^шзШввћш ујш МапсШ, поп е тозсћа1еШ. Е Ш81ап(;е <1а Бигахго <Ја 5 ^огиа^е ; е рег диа1сће уја уапо 1е вие тегм <1! 1апа е сог<1оуап1 ев^твШ И т. д. (Ово је ј|'дан од нај.четпих и најпространијих старијих описа Скопља.) 3) Ка<1 к. СХХ1У. с. 31. 4 ) Споменик XVIII. е. 46.

Тако напредном Скопљу суђено је, ваљада, било да 1689 г. постане згариште. Тада би, по нерасудној заповести ђен. Пиколоминија, Сконље спаљено; пожар уништи све остатке средњевековног грађевинарства; све покри пепео и рушевине. Пиколоминију Скопље је наличило на Праг; имало је многе дивне џамије, лепа забавништва и овај аустрискн ђенерал, који је прошао толике земље, није видео лепшег места од Скопља. Пиколоминије уђе у напуштену варош; покупи сву храну и што је било бољега у трговачким дућанима; нареди да се Скопље спали уз свирку музике; па се пун радости повуче у Качаник. 1 ) У XVIII. в. Скопље се по мало подизало из згаришта и развалина. По Бркићу Скопље је 1771. г. имало у предграђу само 2.000 кућа а у граду 30. 2 ) Ако се има на уму, да су Бркићеви статистички подаци често пута преувеличани, онда се може мислити, да је Скопље и у другој пол. XVIII. в. било жалосни и сићушни остатак негдашње Грчке Невесше, која је у XVII. в. имала на 200.000 становника. Енгелов путописац (1792. г.) бележи само

Чуп. Год. к. VI. с. 155^ 2 ј Спомг-ник X. с. 54.

као преноћиште (с1На (I' аНо^о) 1 ) а Божур рачуна у њему 5.—6.000 становника. 2 ) Тадашња скопљанска трговина беше врло бледа слика старе скопљанске трговине. У граду се по мало справљао и извозио кордован. а ) Пред Скопљем се налазила једна тврђавица, за заштиту трговачких каравана, који су слабо јездили у Скопљу. 4 ) У сретним данима скопљанске трговине за заклон путника и трговачких каравана беше подигнут велики каравансерај (Куршумли-Хан), од кога данас постоје иза живога безистана, опали зидови и стубови. На сводовима и дуваровима познају се црном или црвеном бојом исписана имена дубровачких и млетачких трговаца, који су у Скопље долазили јоши у прошлом веку 5 ) Пре неког времена у овоме старом здању, о коме се прича да је била касарна старе српске војске, били су трговински магацини; у њему се царинила роба у Сконље унесена ; 6 ) а данас је он вилајетска тамница и у његовим се влажним и мрачним одајама затварају Срби Скоиљанци.

(НаставиКе се)

!) Епј?е1, с. 323. 2 ) Уоуаде {. I. с. 207. 8) Јћ. 4 ) Споменик X. с. 54. б ) Наћп, Ке18е с. 110. — Ст. Новаковлћ, С Мораве на Вардар с. 60—68. в ) Г. Јуришић, Деч. Првенац с. 112.

УРЕДНИШТВО Н АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ 0,;' Ј.ТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник МИЛИЈА ЈОВАНОВИЋ