Beogradske opštinske novine
I
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
к \ХХЖ\УХЖХУ\Ч^1Ч^ЧЧ>Х\УЧ>ХХЧХ\\Л.\\Х'
Л.ЧХЛ.УЖ\ХХ%ХХ.\Ч'
Год. XVIII. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
НЕДЕМ 9. АПРИЛА 1900.
•ЖЖЈГЖЖЖЈГЈГЖЖЖЖЈГ*
•ЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЛ
'жжжжжжжЖжжжжжжжжжжжжл
II. I -: II V : За Србију на 6 динара на пола године 3 » За стране земл/е на годину 9
Број 16.
ПРЕТПЛАТ.У ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНОКИ ОУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦШЕ ПА УРЕДМИКА
РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
ЈДВНД ЗДХВАДНОСТ Нзегово Величаметво Кфаљ милостиво благоизволео је преко предеедника општине послати и ове године суду општинском 1500 динара, да се о ускршњим празницима подели сиротињи београдекој. Суд општине београдеке у име своје сиротиње изјављује овим путем Његовом Величанству најтоплију захвалност на овом Краљевском поклону. Б.Бр.1319 6. априла 1900 год. Председнпк Београд. општине београдске, Антоније Пантовић с. р. Секретар, Михаило М. МарјановиЂ
РАД 0ДБ0РА ОПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 16. Марта 1900 год. Председавао за нредседника општине, члан сз'да, г. Стеван ИвковиЈј; присуствовао чдан суда, г. Коста Симић; од одборника били: г.г. Коста Др. Ризннћ, Захарије К. 3. Поповић, Стојан Пајкић, Благоје Милошевнћ, Ђока Тошић, И. Комић. Васа Николић, Петар Новаковић, Мих. Јовановић, Ив. Ивковић, Јован Петровић, Ђ. М. Станојевић, А. Петровић, М. Ј. Божић, Н. Петровић, Јов. М. Идкић, Ј. М. Јапковић, I Прочитан је записник одлука седнице држане 11. марта тек. год. и примљен беЗ измене. II Одборник г. Мих. Јовановић, пита шта је урађено по предлогу његовом и још тројице г.г. одборника, који су поднели у прошлој години маја месеца, да онштина подигне зграду за смештај свога грађевинског и водоводног одељења, као и пореског одељења. Председавајући члан суда је одговорио, дл не може за сада на то питање одговорити, јер му није познато, шта је по том предлогу урађено, адп да ће ту ствар извидети и у идућој седници на ово питање г. одборника одговорити.
III Одборник г. Милутин Ј. Божић, пита шта је урађено са избором оних општинских чиновника, за које је у месецу Фебруару ове године расписан стечај, а нарочито шта је урађено са избором техничког особља, за које је расписан стечај. Председавајући члан суда је одговорио, да су се за сва меета општ. чиновника, за која је расписан стечај пријавили преко 50 кандидата, алн, да по том до данас није ништа урађено с тога, што се је г. председник баш у то доба разболео. Да је г. председник већ оздравио и да ће после идуће недеље доћи на дужност и да ће се одмах по том предузехи шта је потребно за избор ових чиновника. IV По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 2190, 2254, 2278, 2316, 2317, 2331 и 2358 и по прочитању акта комисије за извиђај злоупотреба Косте Буковале, чинов. управе Фондова, АБр. 2357, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних дица, — одбор је, изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Ћира Тодоровић, предузимач и Тома Грубер пекар; да је доброг владања,
И
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ
( НАСТАВАК) Сврљиг (Скрклигћ; т. Есферлик). Сврљиг се помиње као град, који је отео од Грка Стеван Немања са Белом III. 1 ) — И у времену Турака спомиње се град Сврљиг као насељен. X. КалФа спомиње да се град Есферлик налази на једном вису тако, да су град и варошица растављени долином.. 2 ) Варош је постојала у дан. селу Вароши, а трг је био нод градом на месту Пазаригишу . 3 ) У XVIII. в. Сврљиг се спомиње у турско аустриским ратовима. 4 ) До српске револуције Сврл,иг је био самим Турцима насељен. У граду је столовао диздар, а у подграђу му беху укусни летњиковци богатих Турака. Нишлија и Гургусовчана. 5 )
Ј ) ШаФ. Раш. Жит. Св. Сим. с. 8. 2 ј Сиоменик XVIII. с. 24—25. 3 ) Милићевић, Србија с. 833. — Гласник к. Х1ЛХ. с. 90. 4 ) Чуп. Год. к. VIII. с. 273—276. 5 ) Гласник к. БХХ. с. 162—163.
Данас се од града Сврљига налазе романтичне развалине Кулине, ниже села Нишеваца, на левој обали Сврљишког Тимока. 1 ) Средњевековни нут из Сврљига у Видин ишао је у градове Равни и Козаљ. Овај је друм избегавао дан. места Књажевац и Зајечар, који су релативно нова насеља. Равни и Иозаљ. Стеван Немања је 1184 —1185. г. заузео и град рлкнн и Козћл^, 2 ) од кога данас постоје развалине Кулине или Грациише код села Гавне поред Тимока 1 сах. на С. од Књажевца. 3 ) — Остаци од Кожља на једној коси од Тупижнице у близини села Кожља. Козаљ је имао више стратегиски значај и био је везан са Гавним калдрмисаним путем. 4 ) Књажевац. Књажевац се нојављује тек у прошлом веку у времену турско-аустриских ратовања (Оеог ^евсћеАуасх. 5 ) Исто се тако помиње и у војевању Срба и Руса под грофом Орурком
11 Старинар г. VI., бр. 2. с. 45—49. — Гласник к. Х1ЛХ. с. 90—92. 3 ) ШаФ. Рат. Жит. Св. Сим. с. 8. — Споменик III. с. 124. — Ст. Новаковић, (Земљ. с. 57.) тумачи да се име Кожељ развило из Форме КоЗћЛк — Козилга. 4 ) Гдасн. к Х1ЛХ. с. 92—96. — Старинар г. V. бр. 1. с. 1. Милићевић, Србијм с. 833—'834. 3 ) Старннар г. V. е. 6—8. — Карић, Србија с. 885. Мили^евић, Србија е. 833. б ) Чуп. Год. к. VIII. с. '273—276. — ОЈе Ггет. ТћеИпаћше с. 254.
са Турцима. До 1859. г. Књажевац се звао Тимок- Паланка или Гургусовац. 1 ) По мишљењу Г. Цвијића стари друм из Ниша у Б. Паланку није ишао дан. путем преко Моралије и Плоче, него долином Кутине, кроз Заплање, прелазио Суву Планину преко њене преседлине Змијине Ливаде изнад села Јаглича; па је силазио покрај села Космовца низ Црвену Геку. У Заплању се виде трагови и прича о „старом путу." У близини Јаглича и Космовца налазе се градске развалине. 2 ) Бела Паланна. — Дан. Б. Паланка је на развалинама старе Гемезијане, што потврђују и археолошка откопавања из 1887. г. 3 ) — У XI. и XII. в. Гемезијана беше у развалинама; крсташи иђаху преко развалина Гемезијане. У XV. в., по Брокијеру, Б. Паланка се зваше Извором ( Узуо ипеге,) вероватно због белопаланачког врела.
!) Милићеви!., Србија е. 841—843. — Гласник к. ПХХ. с. 170. 2 ) Преглед к. III. с. 29—30. Први К. Зено назива Суву Планину — Ми МопГадпа. 81аппе к. X. с. 209. — Један иутописац од 1768. г.: Црвенџм Платтама Чуп. Год. к. XVII. с. 154.; Вук Оуеаром. Цв. Прегл. к. III. с. 30. 3 ; Старинар г. VI. бр. 2. с. 49—53. Бенаљија, Бенети, Дриш, читали су на развалинама рим. споменике. — Драгашевић ставља Ремезијану код Вргудинацч. Гласн. Х 1 ј У . с. 47—48. — У Пи Сапде-а, 111у.г. § XVIII. с. 148. Кетеззтпа уеСегит 1п Рп'ов оррЈс1о диаегеш1а, е(; ргорЈег №сс1ае ер18сор! па1а1ез соттетога1и (Ц§па.