Beogradske opštinske novine

Број 26

— 108 —

Год. XVIII

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра Грађевина од 3 Јуна х. г. Бр. 4298 држаће Управа града Београда, јавну усмену лицитацију у своме грађевинском оделењу на дан 26-ог Јуна т. г. у 4 часа носле подне за оправку зграде Богословије, у Београду. Нредрачунска је цена овога посла 1305 динара и 31 п. динарских, а кауција у 150 динара, полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Позивају се предузимачи да до|у и лицитирају. Из канцеларије грађевинског оделења Управе града Београда 12 Јуна 1900 год. ТЈУ2 977 у Београду.

Н А Р Е Д Б А Примећено је да публика која се служи трамвајима не слуша опомену кондуктера кад су кола пуна, да више у њима нема места, него се и преко тога силом пењу у кола и стоје споља на степеницима па чак и на задњим тампонима од кола. Како се тиме отежава редован саобраћај и публика излаже личној опасности за своју сигурност — то Управа града Београда на основу §. 326. крив. зак. овом наредбом опомиње београдску публику: да забрањено је пети се у кола трамвајска кад су она пуна и да никако нрје дозвољено стајати на степеницама и на задњим тампонима од кола. Ко буде и преко ове опомене противно поступио, казниће се по наведеном пропису закона. Из Управе града Београда 17. маја 1900 год. Бр. 11.079 у Београду.

Фрушке Горе) до савске обале, дакле да је захватао у ширину простор од 5 миља. У римско доба било је у Сирмиуму много становника са разним установама и удобностима сличним онима, какве беху у Риму. Стари писци сведоче, да је у Сирмиуму било величанствених храмова и више царских палата, јер су у њему провели већи део живота и неколико римских царева као: Констанције, Проб, Грацијан и Валенс, а неколико се римских царева и родило у Срему, а нарочито у Сирмиуму као: Проб. Аурелијан, Валенс и Грацијан. Још за време првог римског цара Августа Сирмиум се истиче као главни град савске Паноније, јер су се многи исељеници из Италије у њему настанили, те се његово становништво знатно умножило (које је онда било састављено из Илира и трачких Прибала). Цар Август је сместио у Сирмиум велике житнице за војску, која је чувала границу римску према Дакима, који су живели у дан. Банату, Ердељу и Румунији. Римљани су се дуго борили са Дакима, док их на послетку не победи цар Трајан и не подложи римској власти. За време овога ратовања, а и касније, био је Сирмиум за Римљане врло важан, јер су

0 Б Ј А В А Као сваке тако и ове године држаће се у вароши Краљеву тродневни панађур на дан 24, 25 и 26 Јуна тек. год на коме ће се осим сваковрсне стоке и сви домаћи производи законом дозвољени продавати. Ово се јавља трговачком и привредном свету ради знања. Од Суда општине Краљевске 8 Јуна 1900 год. у Краљеву РЈ№? 395

0 Г Л А С На основу одобрења Господина Министра Народне привреде од 7. маја ове год. Т.Б.р 2069. као сваке тако и ове године држаће се у варошици Крупњу тродневни марвени панађур у дане 27, 28 и 29 Јула, на коме ће се поред стоке продавати и сви ово-земаљски производи, а од страних само они који су законом дозвољени. Ово се саопштава свима којих се тиче ради знања. Од Суда општине Крупањске 1 Јуна 1900. год. № 1381 у Крупњу.

0 Б Ј А В А На основу одобрења г. министра народне привреде обавиће се овди у селу Јаеици не далеко од Крушевца, тро-дневни панађур 13, 14, и 15. Јула ове год. На овоме панађуру продаваће се поред марве — стоке, још и сви домаћи овоземаљ. производи законом одобрени. Ово се доставља трговачком сталежу, ради знања и управљања, Из канцеларије суда опш. Јасичке 3 јуна 1900. год Бр. 1160.

војске имале у њему угодан стан. Сирмиум је имао везе војничким друмовима и са Римом, те је из њега преношено оружје и друге војне потребе. Исто тако могло се војсци слати из Сирмиума оружје и друге потребе и воденим путем (Савом и Дунавом). Према свему овоме може се појмити, зашто Амијан Марцелин вели за Сирмиум, да је „ша1;ег игћшт рори1оза е1; се]е1т", а Херодијан да је ово: „игћб шахипа отпшт етз ге^тшз." * Још у почетку III века када је римска држава почела у велико да опада, употребивши ту прилику, почели су суседни варварски народи чешће да упадају у Срем и да га плене. У овим великим навалама, које су у III веку нападале на римску империју, мисли се да је било и Словена, које су римски цареви том приликом насељавали по Балканском Полуострву. 1 ) Словени су се преко Германаца и упознали са Римљанима, чему је доказ примљена од Германаца реч „Влах" за туђе народе, а нарочито за Римљане. 2 ) За кратке владе цара Клаудија 268270), који је био родом пз Срема, римска 1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Иоторија Срп. Народа (Срп. Књ. Задруге, кн.. VII., стр. 31.). 2) ЈћМет.

0 Б Ј А В А На основу наредбе управе града Београда Л № 633 од 11. Маја тек. год. Суд ово ошптински изештава грађанство да ће од 21. Маја тек. год. почети каламљење како мале деце која нису никако каламљена, тако и одраслих лица која нису за 7 и више година каламљена. Каламљење ће се вршити на два места у згради „Црвеног Крста" и у локалу кварта Врачарског сваке недеље од 3 па до 6 часова по подне. Позива се грађанство да се горње наредбе строго придржава, у противном сваки ће бити кажњен. Од суда општине београдске 16. маја 1900. г. ЛЈ\° 656. ■ 'лШ / : ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијскл, Варошки и Врачарскн 1. Од собе и кухиње иди мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 25 д. 2. Од две или три собе са кухињом и;ш већег дућана са магазом — — — 0 70 д. 3. Од четири шш више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г50 д. ' IЗа квартове: Дорћолскп и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или впше соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г— д

власт по провинцијама у неколико ојача, па за то време преста упадање варвара у Срем. После Клаудија долази Аурелијан (270—275), који је био ниског порекла, син неког сељака из Сирмиума. За владе цара Аурелијана, Римљани напусте Дахију, те тако поста у овом крају Срем пограничном провинцијом римске имнерије. Нарочито се иомиње као заслужан за Срем цар Пробус (276—283). И он је био родом Сремац, те се отуда често бавио у Срему и допринео много његову развитку. Он је засадио прве винограде по Срему, 1 ) где су и данас чувени Фрушкогорски виногради. Проб је и погинуо у Срему. Убили су га војници једном приликом, кад је наредио да се прокопа канал, којим би се сремске мочваре исушиле и земља учинила плоднијом. (Наставиће се)

1) Агкју га роу. ји^. св. IV., стр. 206..

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА Штампарија Д. Димитријевића. Уредник МИЛИЈА ЈОВАНОВИЋ,