Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XX.

НЕДЕМ 17. ФЕВРУАРА 1902.

Број 7.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО Ј Е Д А Н-П 7 Т I I, I -; I Ј V : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину . 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ

АДАМСОВ 0ДГ0В0Р КРаТИЧАРИИД ИЗВЕШТАЈА М7 0 ПРОЈЕКТУ ВЕОГРАДОКЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ Бврлин, 17-ог Фебруара 1902 Уландова удица Бр. 2. Многоиоштовани Госиодине Председниче, Сазнао сам даје моје мишљење било иредмет дискусије у друштву српских архитекта и иижнњера, да су чињене многе замерке, и да је било погрешних тумауења. Ја сам у приложеном објашњењу покушао да те нападе обеснажим, а остављам Вашем благородству да од истог документа учините подесну, одговарајућу, употребу. Као што је у свакој варопш био случај, при увађању канализације, тако изгледа да се и у Београду показује извесан отпор; али ја се надам да ће те Ви, многопоштовани председниче, овај отпор савладати и велико дело срећно извршити. С одличним иоштоваљем Вама одани Адамс с. р. директор берлинских канализацијоних установа

Излагања у тачци 7 мојега извештаја о погодбама које је поставио Господин Министар грађевина за израду пројекта за канализацију Београда, као и о критици која је вршена на ова излагања у сриском удружењу архитек та и инжињера, учтиво имам ово да напоменем: Мени нити је са неке „извесне" стране, нити у ошпте са ма које стране, чињена ма каква преставка о оним погодбама. Овде, као и свуда кад сам давао своје мишљење, ја сам, по себи се разуме, следовао само својем сопственом уверењу; и по томе, а ово не би ни требало нарочито да наглашујем, — ја сам ценио ствар савесно, по својем најбољем умењу. Где се са про јектом нисам слагао, то нисам ни прећутао. За то је без стварне основе, — а особито и не изгледа лепо, — оно тврђење, где се при критиковању каже: „или је то тако само за то рекао, да избегне да се пројекат одбије". Што се тиче самих погодаба, ја их у оригиналу нисам имао пред очима, него

сам их у извештају на страни 3. нашао. 0 погодбама по тачкама 1., 2., 3. и 5. нема ништа нарочито да се каже. Оне су потпуно јасне, и у пројекту је по њима поступљено. Погодбе под 4. 6. и 7. морају се узети у заједничкој вези. Што се тиче погодбе под 4. она се, по моме нахођењу, тако има разумети, да се разне могућности одводњавања, свака посебаце, имају испитати. По погодби под 6. за дунавжу страну требало је одмах израдити детаљан пројекат са прорачуном. На против, по погодби под 7. за савску етрану тражи се пре свега један генералан нројект са прорачуном, за сваки од система; па тек, пошто се буде на чисто који ће се систем изабрати, има да ее изради деФинитивак проје&т еа прирачу&ом. Другим речима: за дунавску страну стање је савршено јасно, и зна се шта има да се уради; за савску страну пак треба најпре испитати и промислити шта да се ради, па тек онда градити детаљан пројекат. Ова испитивања извршена су на довољан начин у извештају на странама 10—12, тако да је, по моме нахођењу, овој погодби учињено за доста. Тиме стајем одмах на супрот једној замерци, која је у току кри тиковања исказана. Речено је, да је само на површан начин извршено то упоређење коштања за случај кад би се вода у Саву одводила, или кад би се, помоћу црпака, на дунавску страну пребацивала: и да је то упоређење извршено само на начин, како би се дотична жеља министрова онемогућила. Овде може бити говора једино о кишницп, јер нечиста вода и онако не сме да се одводи у Саву. У том случају. пак, на савској страни, допуштено је помишљати само на сеиарациони сисгаем. И у томе погледу вршено је испитивање сасвим стручњачки, на странама 10—12 извештаја. У колико се тиме није одговорило жељама господина Министра, то ја не знам. Што се код тачке II моје оцене наводи, да сам се тамо, где је реч о тунелу, сувише дуго задржао говорећи о систему „1ои1 а Тбдот", то ми и изгледа да је тако. Ја сам само нешто дуже испитивао, не би ли се ; може бити, могло проћи без ту-

нела. То испитивање било је потребно, јер употреба тунела једна је од најважнијих, ако не баш најважнија, тачка у читавом пројекту, а трошкови за њ знатни су. Ово испитивање показало је, да је подизање тунела оправдано — и ако правдајући разлози нису ушли у извештај. Што је ово испитивање испало и нешто опширно, то му се не може замерати, баш у интересу саме ствари. Даље је речено, као да сам ја увидео, да распоред канала ништа не ваља. Да сам ја то заиста био увидео, ја бих то и казао. Али то не стоји. Ја сам само рекао, да је распоред једног дела канала, на дунавској страни, за мене необичан, и да исти по моме сазнању у Немачкој није примењиван — (уобичајен). За тим сам у кратко прешао на преимућства и лоше стране овог распореда, па сам га најзад одобрио. При томе остајем и сада, и то с обзиром на јаке стрмине којих има у Београду, а каквих у шоликој мери при канализацијоним пројектима нисам виђао. Због такове стрменитости косина овај је распоред довољно оправдан. Прелазећи и на даљу тачку критике, велим да је стрменитошћу овом оправдан и дубоки положај спроводника.

:а

II с

На први поглед јасно је да ће они плацеви а 6 с — у овде уцртаној слици — који леже у мање или више хоризонталној улици, а на стрмој коси, која је у слици стрелицама означена, да ће, дакле, та земљишта канал А моћи одводњавати, само тада, ако је спроводник доста дубоко положен. Даље сам рекао, да ће се при извршењу у неким случајевима моћи штедети , јер ситуација не захтева свуда тако дубоки положај. При томе )а и сада остајем; но то не значи, нч из далека, да читав расиоред канала нитша не ваља.