Beogradske opštinske novine

Број 37

— 250 —

Год. XX

}(ашм ирешилашхициш. Данашњим бројем наш лист залази у пооледњу четврт године, а сем тога услед ускорог састављања општинског буџета за идућу годину морамо ире тога показати стваран ошптински приходна општинске новине за ову годину. С тога молимо све наше претплатнике, који нису још положилипретплату за ову годину, да је изволе положити. Претплата се предаје напризнаницу одговорног уредника разносачима листа или уредништву у згради општинског суда, а претплатници из унутрашњости могу је положити на пошти. Уредништво.

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 26 авгуота 1902 год. Петак. Предоедавао председник беогрндске општнне г. Милован Р. Маринковић. Од одборника били г. г. Михаило Ђорђевић, Богоје Јовановић, Никола И. Димнтријевић, А. Н. Крсмановић, Светоаар Јанковић, Милован Миленковић М. 0. Петровић, Дамљан Стојковик, К. Теодосијевић, С. Азријел, Ђорђе Н. Нетровић, Уроит Благојевић, Јчван Смедеревац, Б. С. Живковић, Милош Валожић. Милан Димић, Лазар М. Матић, Тодор Ј. Мијаиловић, Р. Драговић, Д. Тадић, Коота Др. Ризниђ, М. Кдидис, Д. Ђ. М иловановић, К. Н. Ла8аревић, Љуба Дојчиновић и А. Шток. Деловођ, Мих. М. Марјановић. (СВРШЕТАК) VIII По прочитању акта одељка Управе града Београда АБр, 7778, 7792, 7793 и 7803, којима

ИЗ СИРОТИ&СКЕ К&Ш ГРАДА БЕОГРАДА Хајд, опет, да отворимо ову књигу и да изнесемо пред читаоце неколико сличица. Има јој 40 година, а још девојка. Родомје из Шапца. Кад су јој родитељи умрли остала је мала, зато је прихватише стричеви који живљаху у Београду. Живећи код стричева кад је била у петнаестој години, добије неку болест од које са свим ослепи. Пре десет година умру јој стричеви и она остане сама, без игде икога свога и без игде ичега. Зато се обрати општини за помоћ и општина је се одазвала. Сад живи једино од општинске милости и помоћа. Записана је под бр. 72 сиротињске листе и књиге. * * * Родом је из Београда. Ћеркаједног српског занатлије који је већ давно под земљом као и мајка јој. Има два сирота брата који изучавају занате. Сад јој тек 16 година; на очи јелепаи правилно развијена; али која асна кад има опаку болест, падавицу и кад јој је сва лева страна узета, да не може ништа да ради ни да привређује. За то се обратила за помоћ општини и општина је од своје стране учинила колико је могла. Данас седи код своје тетке и живи од општинске милостиње. Записана је у сиротињској листи под бр. 53. * * * Рођена у Смедереву пре 20 година, где јој Је мати била учитељица основне школе. После

се траже уверења о владању и имовном стању извесних дица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Антун Браун, дечко, Стојан Ђорђевић, дечко, Андреја Павловић, ђак IV разреда гимназије, Светолик Поповић, ђак V разреда гимназије, Јулка Бнрдић и Петрија Лујић, служавке и Стеван Котарида, лађар; да је доброг владања и сиротног имовног стања Јован Миленковић, бив. бакалин; и да је доброг владања Мијаило Павловић, син Тасе Павловића а да му је отац доброг имовног стања. IX По прочитању молбе Ђорђа Н. Вуче и осталих потписника исте, извозника пекмеза АБр. 7585, којом са разлога у истој изнесених моле, да са ослободе илаћања таксе трошаринске на пекмез а ако не то а оно, да им се допусти, да место готовог новда или хартија од вредности дају писмено јемство од два лица у кауцију за слободно руковање пекмезом, а сем тога, да се пекмез ослободи плаћаља општинске мерине кантарине; као и по прочитању извешћа и миш љења управе општинске трошарине АБр. 7777 којим преддаже: да се трговцима извозницима учини олакшпца у полагању кауције на пекмез т. ј. при давању на слободно руковање, да им се новчана кауција замени са писменим јемством два добра имућна грађана и да се онштинска мерина на пекмез којн је наименован за извоз, па га неко крзтко време извозници задржавају у својим магацинима у Београду смањи од десет на пет динара од вагона, — одбор је, после поименичног глаеања са петнаест противдванаест — против гласали одборници г. г. Бо) оје Јовановић, А. Н. Крсмановић, Св. Јанковић, М. 0. Петровић, Дамњан Стојковић, Б. С. Живковић, Милош Валожић, Тодор Ј. Мијаиловић, Д. Тадић, Коста Др. Ризнић, М. Кдидис и Д. Т>. Миловановић: раније изашао одборник г. Милован Миленковић, — решио: Да се усвоји ово мишљење управе општинске трошарине изјављено по овој удаје, мајка јој да оставку на учитељ^ку службу, а муж јој бешв поштар у истом месту. Пошто муж изроди седморо деце, учини деФицит и оде у свет и остави жену са седморо деце без игде ичега. У овоЈ нужди жена с децом дође у Београд, овде помоћу пријатеља добије службу у маркарници, а и од онштине примала је неко мало издржавање. Али је судбина наредила да ову породицу снађе још већа беда: у јуну ове године умро и мати, пошто је пре три месеца сахранила најстаријег сина. Сад их је остало шесторо: троје мушки и троје женски, али нп једноније збринуто. Најстарије је женско. Сад јој је 20 година. Лепотица је првог реда; сваки јој је део тела правилно развијен; сликари могли би је узети за модел лепоте, али је сирота слепа. После смрти матере обратила се општини за помоћ за себе и осталу браћу и сестре, алитојетако мало, да им ни за леб неће моћи да стигне. Она носи бр. 232 еиротињске листе * * * Пре кратког времена добије суд општински писмо ове садржине: — Пре месец дана умрда ми је жена Н.. и оставила ми четворо ситне женске деце, и то: Д. од 7; Леносаву од 6; Зорку од4и Видосаву од 2 године. Па као што се види из уварења о мом по све сиротном стању, ја нисам могућан, да ову моју нејачад издржим ни храним довољно а негом нимало. Моја је надница кад радим, силом 1 динар, а колико дана ама када ништа не за-

молби Ђорђа Вуче и осталих потписника исте, овд. извозника, како односно давања каудије тако и односно смањења мерине — кантарине, а на име: Да се трговцима извозницима пекмеза учини олакшица у полагању каудије на пекмез за осигурање трошаринске таксе т. ј. при давању им пекмеза на слободно руковање да им се новчана кауција за трошаринску таксу замени писменим јемством два добра имућна грађана, а да им се на пекмез који је наименован за извоз, па га неко кратко време задржавају у Београду у својим магацинима смањи општинска мерина кантарина од десет на пет динара од вагона. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 28 авЈуста 1902 год. Среда Председавао председник београдске општине г Милов. Р. Маринковић. Од одборннка били г. г. А. Н. Крсмановић Св. Јанковић, Дам. Наумовић, Милош Валожић, Д. Ђ, Миловановић, Мих. М. Ђорђевић, Домњан Стојковтћ, Јован Максимовић, К. Теодосијевић, М. 0. Петровић, "Борђе Н. Петровић, Урош Благојсвић, М. Штрбић, Лазар М. Матић, Б. С. Живковић, Ј. Константиновић, Милан Димић, Милан Капетановић, Д. Тадић, Бг. Јован Ђурић, М. Клидис и А. Шток. Деловођ Мих. М. Марјановић. I Прочптан је записник одлука седнице држано двадесет шостог августа тек. године и примљен без измена. II ПреЈседник саопштава одбору, да у данашњу седницу нису дошли нити су се оправдалп одборници г. г. Вг. Јован Данић, Милан Павловић, Раденко Драговић, Низдла И. Димитријевић, Мвхаило Бобић и Тома Цинцар-Јанковић. По саслушању тога, — одбор је примо к знању ово саопштење председника општине. III Одборник г. Јован МаксимовиА наводи, да је прошле седнице дошао био у исту у 5 г /г чарадим, а за теретан рад нисам јер еам и сам више болестан него здрав. Услед ових околности усуђујем се учтиво замолиги суд ово-општински да ми изволи примити двоје деце у Дом сиротно деце, да бих могао са ово мало зараде оно двоје да намирујем, јер сад где год их оставим, тамо их не затекнем, већ терају, и нађем их већином на сокаку. Мој се стан за сад не зна и ја проводим дан и ноћ на улици, а децу подмећем овде-онде, надајући се на вашу милосрдну помоћ. Да је све ово истина, могу суд уверити са уверењем грађана, а подзосам и уверење пореског одељка којим сам ослобођен пореза због сиротног стања. Понизни Н. Н. Пошто се суд тачно уверио о истинитости ове молбо и увидео још неке околности, онда је узео јешо дете и послао на издржавање Дому сиротне деце, а најстарије је дао на издржавање баби, матери материној; тако је молиоцу остало по његовој молби двоје децо на издржавању * * * Има једна личност која је записана под бр. 181 сиротињске листе. Родом је из Београда; свршио је богословију, био јеучитељ 7-8 године у унутрашњости Србије. Учитељујући разболе се и како није могао добити осуство за боловање да оставку, надајући се када оздрави да се запопи, али у боловању сасвим ослепи. У томе, му умре и жена. Као слеп и удовац није семогао попити, ајош мање учитељевати. Зато дође у своје родно место и овде се обрати општини молбом да му да издржавање; општина му одреди једну скромну помоћ од које живи и сада.