Beogradske opštinske novine

Број 41

- 267 -

Год. XX

индустријалцима за време од првог новембра ове 1902 године на цо првог новембра хиљаду девет стотина пете године по досадању закупну цену и под досадањим погодбама с тим да општина има права на дужини савске обале поред истог земљишта наплаћивати обаларинску таксу и да закуп овај има престати и пре истека рока му, ако општини исто земљиште буде потребно за велике општинске радове. X На предлог општинског суда АБр. 7829, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду да може у овој години на терет општинске готовине по добивеном за то надлежном одобреењу поред буџетом за ову годину одобрене суме утрошити још и суму од пет стотина динара за штампу плаката и објава. XI По прочитању преддога онштинског суда АБр. 7828, 7830, 7831, 8182, 8297 и 8339 којима се предлаже одобравање накнадних кредита на извесне буџетске партије расхода, — одбор је решио: Да ове предлоге општ. суда проучи ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Јован Смедеревац и Светозар Јанковић и изјаве мишљење о томе: стоји ли потреба за одобравање накнадних кредита на дотичне партије буџета расхода и у коликим сумама. Лредседник извештава одбор да је на дневном реду предлог општинског суда, да општ. одбор одобри и предложи општинском обору, да овај одобри, да св издавањем општинских обвезница учини зајам од 2000000 динара за испдату извршених и будућих регулација. Излаже шта је раније по томе предмету рађено. Даље излаже побуде које су руководиле општ. суд да сада понова изађе са овим преддогом пред општ. одбор. Даље излаже какве су замерке чињене општ. управи раније кад је овај предмет био изнет општ. збору на решење па наводи да би се према тим замеркама сада могли прибрати потребни подаци и истим образдожити преддог за чињење овога зајма. Моли одбор да овај предмет узме у озбиљну оцену и донесе своје решење. Одборник е. Уроги ЂлагојевиЖ налази и сам да је неопходно потребно што скорије изнаћи средства за испдату извршених и будућих експропријација, али је мишљења, да тај предмет ваља добро простудирати и пред збор изаћи са непобитним раздозима којима би се доказивало да се ова потреба има подмирити чињењем зајма од 2000000 динара издавањем општ. облигација. С тога предлаже, да се решавање по овоме предмету одложи за коју од идућих седница, а да се за то време спреме подаци о томе: које би се извршене и будуће регудације имале из овог зајма исплатити. Одборник г. Т>ожа С. Живковић слаже се са предговорником с тим, да је он још и за то, да се из одбора избере једна комисија која би имала овај предмет да проучи изискавши од општ. суда потребне јој податке и да изнесе разлоге који стоје за ово задужење, па да се тим раздозима и сам предлог за ово задужење брани. Одборник г. Тома Цинцар -ЈанковиЛ био је равије против овог зајма са раздога што тада није изложено прецизно на шта се овај зајам има употребити. Надази да је то питање и сада на свом месту на коме је и раније бидо. Само

што се сада обећава да ће се разлози за ово задужење видније истаћи. Боји се да предлог општ. одбора за ово задужење опет не пропадне, јер му изгледа да је грађанство изгубидо веру у општ. управу, пошто по његовом мишљењу послови у општини не иду како треба а за то он не криви ни председника, ни кметове ни општ. часнике већ криви општ. одбор што се мадо заузима за главне ствари већ се губи у ситницама. Наводи за првмер откуп имања г. Косте Живковића инжињера и Параносовг Хана. Како је одбор био за откуп Живковићевог имања, а откуп Пароносовог Хана, које место од претежне важности по трговину и саобраћај оддоже и ни до данас га није решио. Налази да општ. одбор прво треба да покаже, да хоће нешто важније да уради са овим зајмом кад за то буде чинио предлог општ. збору. Председник понова иајављује шта је раније општ. одбор руководило да учини општ. збору преддог за одобрење овог зајма. Даље изјављује да ти разлози и данас стоје. На изјаву одборника г. Цинцар-Јанковића има да каже то, да ће зајам опет пропасти, ако гаг. Цинцар-Јанковић као одборник буде бранио онако како овде говори и ако о истом буде решавали они који имају рачуна да подижу кућице ван варошког рејона. Најзад налази да садањи општ. одбор има дужност да предложи општ. збору начин за испдату извршених и будућих регулација па макар општ. збор исти и не одобрио. Узда се пак да ће овом приликом код грађанства бити свести и да се слутње г. Цинцар-Јанковића неће остварити. Нема шта да примети против комисије. Одборник е. Јован Смецеревац сећа се добро а мисли да се и остала господа одборници сећају како је прошлог пута кад је зајам за регулацију био изнет пред општ. збор са неких страна добацивано општ. управи да општина нема ни утврђени рејон ни утврђени регулациони пдан, док зсне стоји. И једно и друго постоји од пре десет година још тада је општ. одбор и једно и друго потписао. Па зар је сада општ. одбор ктјив за то ако се ко не држи тога рејона и регудационог плана. Даље наводи, да су наводи одборника г. Цинцар-Јанковића којима тврди да није ништа урађено неосновани. Ко зна Београд какав је био пре десет година па га упореди са данашњим Београдом увиде ће да су наводи г. Цинцар-Јанковића по све неосновани. Тражи да му одборник г. Цинцар-Јанковић покаже једну варош са оволиким простором а. оводиком калдрмом. А то све стаје новаца. Неће тим да каже да је све то направљено јевтино. Било је нечега што је и скупље пдаћено али је тако морадо бити. Зар је општ. одбор крив што су процениоци понека имања одвећ скупо проценили. Он је против тих процена употребљавао и правна срества па ипак их већим дедом није могао уништити. Дакде не стоје наводи одборника г. ЦинцарЈанковића ла немамо ништа. Ми од Београда не можемо сада направити Пешту. Ви знате шта Пешта има на расподожењу за евоје уређење а шта Београд даје а ништа не прима. Најзад се слаже са мишљењем одборника г. г. Бдагојевића и Живковића. Оцборник г. Тома Цинцар-ЈанковиК изјав љује да је и сам мишљења одборника г. г. Бдагојевића и Живковића. Оцборник г. Раденко ДраговиЛ дели мишљење одборника г. Цинцар-Јанковића. Сећа се кад је раније Калимегдан уређиван и прављени тротоари, да су се кредити за то време радо

одобравали јер се видело да је нешто урађено. Сад се каже како се овим зајмом имају испдатити извршене регулације и регулације које се имају извршити због канадизације. Пита а где нам је та канадизација. По саслушању свега тога, — одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу председник општине и одборници г. г. Јован Смедеревац, Боже С. Живковић, Тома Цинцар- Јанковић, Тоша Михаиловић и Манојло Клидис прибавивши потребне податке од општ. суда проучи овај предлог општ. суда којим предлаже да општински одбор одобри и предложи општ. збору, да одобри да се издавањем општ. обвезница учини зајам од 2,000.000 динара за исплату извршених и будућих регулација и изради Формалан предлог поткрепљен необоримим разлозима за општ. збор за одобрење да се издавањем општинских обвезница учини зајам у 2,000.000 динара за исплату извршених и будућих регулација, у коме ће предлогу бити изложено на шта се овај зајам има утрошити. XIII По прочитању преддога председника општине од 20. јула тек. године АБр. 6830, да општ. одбор одобри: да се израде облигације зајма од 10.000.000 динара па пуштају на продају само у тодиким количинама колико износи дуг код Народне Банке и други дугови који су учињени за ведике радове. Одбор је на прсдлог одборника г. Бг. Јована Ђурића, решио: Да овај предлог председника општине проучи ужи одбор, у који да уђу председник општине и одборници г. г. Јован Смедеревац, Божа С. Живковић, Тома Цинцар-Јанковић, Тоша Михаиловић и Манојло Клидис и поднесе одбору о извршењу тога извешће са својим мишљењем.

РЕДОВНИ САСТАНАК 27 септембра 1902 год. Председавао председник београдскеЈопштине г. Милов. Р. Маринковић. Од одборника били г. г. К. Н. Лазаревић, Милов. Ми.ченковиЦ Јов. Максимовић, А. Ј. Аксентијевић, Милан Димић, К. Теодосијевић, Дамњан Стојковић, Петар Новаковић, Р. Драговић, Никола И. Димитријевић, Мих. М. ТВорђевић, Јов. Смедеревад, А. Шток, Т. Ц-Јанковић, Вогоје Јовановић, В. (Ј. Живковић, М. Штрбић, Коста Др. Ризнић, Урсш Благојевић и ТЈорђе Н. Петровић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане двадесет петог септембра тек. године и примљен без измена. II Одборник г, Тома Цинцар-ЈанковиК моди председника, да изводи изјаснити се, да ли се речи на њега односе, које је у прошлој седници изговорио, кад је било речи о зајму за регулацију, „да ће зајам и овом придиком пропасти, ако о њему буду решавали они који имају рачуна, да подижу кућице ван рејона." Председник изјављује да се ове речи не односе на одборника г. Цинцар-Јанковића. Одборник г. Цинцар-ЈанковиА изјављује да после овог одговора председника општине нема ништа да изјави. По саслушању тога одбор је решио: Да се пређе на дневни ред. III Одборник г. Јован МаксимовиК пошто је ово прва седница по смрти општинског одборника пок. Стевана Д. Поповића предлаже, да