Beogradske opštinske novine

Број 16

— 115 —

Год. XXI

ако њено потраживање интабулисано на овоме имању износи толику или већу суму, с тим ; да интабуладија уиравина за толику суму остане и даље на истом имању, а да Управа Фондова ако њено потраживање износн већу суму од седамдесет и пет хиљада динара у сребру обезбеди остатак тога њеног потраживања преко ове суме на остала имања Петра и Гавре Кики. На случај, да је потраживање Управе Фондова на овоме имању интабулисано мање од седамдесет и пет хиљада динара онда да Управа Фондова прими општину за дужника за толику суму, а разлика између потраживања Управе Фондова и суме коју општина има да плати Петру и Гаври Кики, да се исплати сопственицима на терет партије бр. 205 расхода буџета I. Да општински суд у име ошпт. одбора опуномоћи општ. заступиика г. Косту Петровића, да ову исплату на напред изложени начин регулише са Управом Фондова путем поравнања ако Управа на то пристане. XVII По ирочитању акта Смедеревске Кредитне Банке, АБр. 10901/902, којим тражи, да општина призна маси пок. Боже Боди, бив. директора исте банке на њено потраживање које је од општине имала још интереса 8117,73 динара са 6°/о интереса од 5 октобра 1902 г. па на даље као и по прочитању мишљења. општ. заступника по истом предметуАБр. 11312/902,одбор је на основу предњег мишљења општ. заступника решио: Да се Смедеревска Кредитна Банка од овога тражења као неоснованог и без ослонца у закону одбије и извести да општина не може номенутој маси признати означену суму интереса све дотле док се извршним пресудама земаљских судова не утврди, да је општина дужна да јој и ту суму плати. XVIII Засшуиник ирецседни ка отитине извештава одбор, да је на дневномреду, извешће комисије за ревизију регулационог плана по предмегу експроприсања имањаЦ званог „Параносов Хан" у цељи просецања нове улице која би имада проћи од каФане Босне на Сави ка Свето-Николском тргу, односно ради продужења Моравске улице до Савске улице. Моли одбор да изволи саслушати исто извешћв, које је подељено на извешће већине и мањине. Прочитано је извешће већине које гласи: „Комисија за ревизију регулационог плана састала се је данас 20 августа и у својој седници проучила питање о просецању Моравске улице преко имања званог „Параносов Хан", па је нашла да је просецање ове улице непотребно и скупо овако како је регулационим планом предвиђено. Разлог је комисије овај: што ће се грађењем кеја савског створити и једна широка улица дуж кеја на Сави а са овим стоји у вези и грађење улице од жељезничке станице ка дрварама на Сави, те ће и главни саобраћај онда ићи тим улицама. А за локални саобраћај налази комисија да треба везати Св. Никољски трг са малом пијацом, но та се веза може постићи знатно јевтиније, ако се садања Зворничка улица (поред Гођевца Фабрике) која је 4,5 м. до 5 м. широка прошири на 15 м. Ова ће ширина бити довољ-

на, пошто ће као што је већ горе напоменуто главни саобраћај ићи улицом од жељезничке станице ка дрварама на Сави, а одатле улицом самога ке-а поред Саве ка пристаништу". Прочитано је и извешће мањине које гласи: „Налазим, да не треба мењати правац регулације Моравске улице који иде преко Параносова Хана и који везује жељезничку станицу са савском улицом. То има разлога у непосредној вези а не у преломима." Засшуаник прецседника отишине позива одборгике ако желе да о овој ствари говоре. Одборник г. Димишрије ТидиЛ наводи, да је ова ствар крупна, јер се тиче издатка око 300000 динара. Сем тога иста се ствар повдачи од пре девет година за које је време сопственику Параносовог хана одузета могућност да са тим имањем својим располаже по своме нахођењу. Још 1894 године ово је имање процењено у цељи експроприсања за просецање Моравске улице. Од тога доба сопственику су биле везане руке, он није могао да располаже тим имањем по своме нахођењу. Ишао је и тамо и овамо тражио да се та ствар оконча и ево већ девет година је прошло а општина му ни до данас не саопштава своју коначну одлуку. Одуговдачено је решење те ствари на разне начине. Сад се пак предлаже измена регулације дела вароши у коме је исто имање, па да се не сече. Док се за то не добије надлежно одобрење проћи ће још 2—3 године и сопствевик за то време неће знати на чему је. Имање је процењено још 1894 године 350000 дин. рецимо нека не вреди више од 200000 дин. Дакле сопственику је већдеветгодина ухапшен капитал од 200000 динара. Ставимо се сами у положај тога човека па се размислимо како би нама бидо, да смо у његовом положају. Сопственик не тражи од општине да му откупи имање, он тражи да се једном де®инитивно реши хоће ди улица сећи то његово имање и ако ће како мисли општина да му зато даде накнаду иди хоће ли општина одступити од просецања те улице која сече његово имање и кад, те да се имањем може једном слободно располагати. Ако би му се имање морадо откупити у наведеној цељи, он би сигурно пристао да му се откупна цена исплати почесно. Поред раздога изложеног у извешћу мањине, да се Моравска удица просече како јепројектовано и ово имање откупи стоји и тај разлог за откуп овога ииања, што се житни трг сада калдрмише те ће се тим калдрмисањем исто имање засути услед чега ће општина бити одговорна сопственику за штету која се томе имању нанесе усдед овог засипања. Одборник г. Раденко Драговић наводи, да су стручњаци кад је пројектовано просецање Моравске удице преко овога имања налазили да је то корисно по општину с тога што се остатак овог имања у кодико се за улицу не употреби може арондисати суседним имањима и на тај начин накнадити већи део суме по коју би се ово имање имадо откупити. Сад су стручњаци нарочито са Финансијског гледишта одступили од тога и предложили измену регулације тако да се сече ка®ана Босна и још нека имања. Овим су предложили регулацију са неколико прелома а нису Финасијски ништа постигли јер се и имања која би се усдед ове измене регулације морала сећи морају откупити. Ставимо то двоје једно поред другогпасе упитајмо шта ће бити корисније по општину или усвојити ранију регулацију по којој би се имао откупити „Параносов хан" или усвојити ову измену по којој би се имала откунити ка®ана „Босна" и остаде зграде. Сам налази да је по

општину како са Финансијског гледишта тако и са техничког корисније оно прво. Оцборник г. Јован Смедеревац изјављује да је задатак комисије за ревизију регудац. пдана, да се постара да општину извођење регулације стане што јевтиније, а да ни саобраћај ни изглед вароши не буду оштећени. Што одборник г. Драговић каже, да би по општину било корисније остати при првобитној регулацији јер се и Босна и остала имања морају откупљивати и плаћати то не стоји тако како он мисди. Комисија је то питање проучавала два три дана па је ипак нашла, да је по општину корисније оно што већина комисије предлаже, јер потреба за отк^п каФане Босне неће тако скоро наступити. Наводи за пример како и у Бечу и Паризу има важних улица, али још не регудисаних. Из извештаја већине комисије видели сте раздоге који су је руководили, да овакав предлог учини. Комисија је преддожила ову измену регулације што ће по општину јевтиније стати амеђутим ће се и потреба саобраћаја ипак задовољити. Све му је једно хоће ди одбор усвојити мишљење већине комисије или мишљење мањине. Одборник г. Урош ЛлагојевиЛ с обзиром на време од кад се решење овога питања повлачи предлаже да се предмет као хитан реши. Што се тиче самог решења он је за мишљење већине комисије. Одборник г. Ђг. Марко Леко изјављује, да је овај предмет врло важан и да се с тога не може на брзо да реши. Замера извешћу комисије што је кратак и што није тако јасан да и остали одборници могу видети из истог да доцније не наступе какве тешкоће ако се усвоји извештај већине. Комисија своје мишљење није поткрепила рачуном, са циФрама. С тога је мишљења да се предмет врати комисији да своје мишљење поткрепи циФрама. Одборник г. Јован Смедеревац изјављује, да за то не стој и кривица до комисиј е. Нико не греши више него одбор општински и ако општина има толике инжињере. Кад се хоће да изврши једна регулација грађевинско одељење треба да претходно прикупи све податке за то, као: има ли у позадини имања које се имаекспроприсати општинског имања, у каквом односу стоји вредност тог приватног имања према овом општинском. Мора ли се дотично имање целокупно откупити и зашто. Ако се откупљује цело, онда шта се има урадити са оним што од истог имања остане преко онога што се под улицу заузме. Ако се тај остатак има арондисати чијем имању узети од дотичног реч шта би платио за земљиште које му се арондише. По том израдити потребне скице и т. д. Граћевинско одељење ни код једне експропријације до данас није тако урадидо па ни код ове. Оно би бар у будуће требало овако да раци кад до сада тако није радило. Како би се од Параносовог хана, ако би се исти откупио, остатак што се под улицу не заузме имао да уступи г. Марку Стојановићу, адвокату и осталим суседима истог имања то предлаже да се решавање по овоме предмету оддожи, а да се од г. Стојановића и осталих суседа узме реч пошто би општини платиди земљиште, ако би им се арондисало на случај да се Параносов хан откупи. У том сдучају општина би могла лакшеда реши ову ствар. Одборник г. Димишрије ТациИ није зато да се решавање по овоме предмету одлаже. Ова се ствар отезала девет година, ако се и сада решење исте одложи, онда се неће решити ни за 19 година. Питање о потреби просецања Моравске удице показује се самом проценом овога имања која је извршена још 1894 г. Сада је још питање да ди би умесно било не решавати ову ствар ни овом приликом. Ма да није нужно до-