Beogradske opštinske novine

Г. уој с8

218 —

Год. XXI

пијачних зграда у Палилули учињена ошнт. суду 2. маја т. г. Бр. 31. заведена у оншт. суду под ГБр. 1721, исте године не усвоји, већ да се остане при решењу одбора од 16 септ. 1899 г. АБр. 7395. пошто се учињена представка коси с помен. решељем одбора, IV Председник извештава одбор, да је општ. суд за набаву 2800 куб. м. дрва за огрев својих одељења и основних школа према нронисаним условима расписао ОФертадну лицитацију. Да су у ошнтинском суду до остављеног рока поднели понуде за испоруку означене количине дрва Мирковић и Лучић и Васа Николић, овд. трг. и то: Мирковић и Лучаћ, по следећим ценама: један кубни мет. дрва букових I кл. саме цепанице но цени динара 7*76; један куб. мет. дрва церових и растових I кл. саме цепанице по 7*70 дин.: 1 куб. мет. дрва граничевих, церових, букових, грабових и растових у облицама и цепаницама мешаних 7'85 дин. све са њиховим превозом> и слагањем где општина буде одредила с твм, да им се дрва по нредаји најдаље у року од 2 мес. иснлате, а Васа Николић по следећој цени: I врсту само буковине по 81.50 дин. куб. хват са његовим подвозом на означена места, но без одбијања обртне норезе. Да јо општински суд добивене понуде изнео на оцену одборској секцији за економат донунивши исту секцију одборницима г. г. Р. Драговићем и К. Теодосијевићем. Да јв ова комисија нашла, да је понуда Мирковића и Лучића, повољнија за општину од понуде Васе Наколића по 50 пр. дин. по хвату и предложила, да се усвоји понуда Мирковића и Лучића ито: за букова дрва I кл. по 7*75 дин. од куб. мет. и за перова дрва I кл. без растових и других по 7'70 дин. од 1 куб. мет. Дрва да не смеју бити чворновата у пањевима него тачно по усдовима; у исто време комисија је предложила, да се за набаву дрва за идућу годину држи лицитација с пролећа. По саслушању тога и размотрењу односних акта АВр. 7120, — одбор је решио: шћана, али је већина била у ово време незнабожачка. Оно нешто културе, што су Фрузи и њихове колонисте пренели у Срем наново је пропало, па се вратило готово исто онако стање, какво је било и пре доласка Фруга, за време сеобе Народа. Међу тим овако стање није дуго трајало. Тим самим, што су Бугари мислили стално да у овој земљи остану, почео је и Срем постепено да се подиже и напредује. * За владе бугарске, у IX веку, довршен је овај процес, који је започет још раније у VIII веку, а то је пословењавање номенклатуре сремских градова, река, планина и т. д. У ово доба нестаде Фрушких имена: ГгапсоуШа, Ма1е\ т Ша; нестаде грчког Фраууо> ч1>р1оу ; за тим латинских имена, па место свега тога у Срему се иочињу употребл,авати словенски називи, који су постали или према латинском и грчким именима или посташе и са свим нова. Према латинском имену станице „ас1 Вааап^е" поста име за реку Босут. Према називу „аЛ Ровваб" поста превођењем словенски Јарак 1 (на путу од Митровице за Петровац). Према ВЈппшга-упоста словенски Срем; према грчком Фраууоушр^ поста словенски Фрушка Гора. Од чисто словенских

1 Розза —- јарак.

Да се усвоји предње мишљење секције и да се за огрев оиштинских одељења и основвих школа набаве 2800 куб. мет. дрва од Мирковића и Лучића, по понуђеној цени и то: 1400 куб. м. букових дрва I кл. 7'75 — седам динара и седамдесет пет пара дин. од куб. метра и 1400 куб. мет. церових дрва I кл. без растових или других по 7'70 седам динара и седамдесет пара дин. од куб. мет. Дрва да не смеју бити чворновата или у пањевима него тачно по условима са њнховим превозом и слагањем где општина буде одредила а под нрописаним условима. Да се за набаву дрва за општинску потребу за идућу годину држи лицитација с пролећа. V На предлог општинеког суда а на основу чд. 58. зак. о изборима нар. посланика, одбор је решио : Да чланови бирачких одбора и њихови заменици за избор нар. посланика за вар. Београд, који се има извршити на дан 8 септ. т. г. буду одборници и то: 1, у гласачком месту у кв. дорћолском члан г. Јанаћ Константиновић, заменик Јован Максимовић. 2, у глас. месту у кв. савамалском члан г. Милош Валожић, заменик, г. Алекса Крсмановић. 3, у глас. месту у кв. варошком члан г. М. Клидис, заменик г. Н. Димитријевић. 4, у глас. месту у кв. теразијском члан г. Светозар Јанковић, заменик Пера Новаковић. 5, у глас. месту у кв. палилулском члан г. Мих. Ђорђевић, а заменик Љуба Дојчиновић; и 6, у глас. месту у кв. врачарском, члан г. Тема Цинцар-Јанковић, а заменик г. Аксентије Аксентијевић. VI Председник извештава одбор, да ће регрутна комисија VII нуков. округа почети свој назива имамо на месту латинског Таурунума, а Фрушке Малевиле, словенски ЗемлвнБ (доцније Земун); нешто касније постаде на месту латинског Аспшисиш-а словенски Сланкамен. 1 На сваки начин било је још које мање словенско место из IX и X века, али је допније, а нарочито за време турских ратова пропало. Г. Иларион Руварац вели, да је „Сланкамен саградио и Сланкаменом назвао онај исти народ, који је ЗГп^хдипит „бћлим градом, Белиградом, Бћоградом", Гаичиним „ЗемлБн -ом", гору ову нашу што се од изнад Илока до Сланкамена пружа дуж Дунава — Фрушком Гором, Будим-Пешту „Пештв" (РезШ) крстио и назвао". Мисли даље да су те градове, „подигли на рушевинама римским они Словени, који су господарилиу Мезији нкоји су пре Угаразаповедали у области Сирмиума у Срему. А ти Словени стали су господарити и градити градове тек тада кад су сепрозвалиБугарима". 2 Што се тиче Срема, на њега се, по нашем скромном мишљењу, не може односити ова носледња реченица, т.ј. да су цигло Бугари саградили и наименовали старе 1 Ма да Сланкамен долази први пут у споменицама под год. 1069, без сумње ,је раније постао. Држало се раније, да је ово место добило име по Сагану, бугарском кнезу, али је сада доказано, да је Сагана измислио ано' нимни нотар краља Беле IV., а Сланкамен да је добио име 110 сланом камену или извору (в. 1'уварчев „Сланкамен", стр. 6.) 3 И. Руварац, Стари Сланкамен, стр. 8.

рад у општини беог. 26 тек. мес. а завршити га 31 исгог мес. Да раду комисије од стране општинског суда имају присусгвовати поред једног кмета и писмоводног особља још и половина општинских одборника. Моли одбор, да изводи учинити распоред међу г. г. одборнике, који ће кога дана овоме посду присуствовати. По саслушању тога и по прочитању акта војног одељења АБр. — 7087, одбор је решио : Овлашћује се општ. суд да за присуствовање раду регрутне комисије учини сам распоред, по коме ће одборници овоме раду присуствовати. VII По прочитању извешћа ше®а општ. декара АБр. 7369, за преглед н оцену модби и поднетих докумената приЈављених кандидата за општинског лекара, — председник је позвао одбор, да из своје средине избере два одборника ради прикупљања и контродисања гласова. Пошто је одбор изабрао за прикупљање п контролисања гдасова одборнике г. г. Соломона Азриела и Димитрија Тадића, приступљено је гласању и по свршеном гласању и пребројаним гласовима, председник је објавио, да су кандидати за општинског лекара добили и то: г. Вг. Слободан Рибнакар, ириватни лекар девег гласова; г. 1)г. Коста Константиновић, лекар ср. подунавског чегири гласа : г. Бг. Ђира Панић, доктор целокупног лекарства три гласа; г. Е)г. Јосиф Марковић, болнички и прив. декар три гласа; г. Ог. Богосав Завађид, окр. Физикус у пенз. три гдаса; г. Бг. Павде Ошко, декар општине лаповске један глас; и г. Бг. Ервинг Штренг, санитет. млјор у пенз. један глас; Пошто ниједан од кандидата није добпо половину гласова од присутних одборника иједан више, то је пристунљено ужем избору између двојице кандидата, који су добили највећн број гласова и то г. 1)г. Слободана Рибникара сремске градове, који носе словенски назив, и да би нрема томе као Бугарима припала нека заслуга за пословењавање овога краја. Ми смо казали, да је пословењавање сремске номенклатуре отпочето још пре доласка Бугара у Срем, јер је непобитан Факт, да је било Словена у Срему и много ире но што су Бугари ушли у Срем и покорили га својој власти. Ти, дакле, Словени морали су ире Бугара да имају своје називе за реке, градове, за Франкохорион, 1 и т. даље. Словенима у Срему није било непознато инеобично име Србин, јер савременп Фрушки писац Ајнхард у почетку IX века пише да је ЈБудевит, кнез Посавске Паноније из Сиска ускочио к Србима, т.ј. у област реке Врбаса или Босне." Кад се у овим областима у почетку IX века помињу Срби, онда можемо рећи да се за њих знало и у суседном и блиском срему. Чак и угарски историчари признају, 1 Г. Руварац (који је као историк одличан, али не можемо рећи да је и као филолОг такав) докааује, да је реч Фрузи чисто бугарска, и да би требало ми да кажемо „Франска Гора" а не Фрушка Гора. Међу тим да реч „Фрузи није само бугарска но и српека доказује то, што се налази у српским споменицима, па и сам Јиричек помињући Фругпку Гору и објашњујући је филолошки не припису.је је својим љубиицима но Србима: „Ггапсосћопоп папгЉ шап иосћ Ш1 XII Јаћгћиш1ег1; јЈапг 8упшеп ип(1 <Не Р'1И$/са (}ога (а М§\. /гопд, аШегЂ /гид: Егапке) ће\уаћг1 посћ ћеи1:е <1аз АпЛепкеп <1ег НеггзсћаО Каге (1ез Отоззеп 111 <Неаеш Ссгпеп Баш1е". Шеегкјгааве, етр. 76. и 83.). 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II., стр. 31