Beogradske opštinske novine

. СЛУЖБЕНИ Ј1ИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

НЕДЕМ 30. НОВЕШБРА 1903.

Број 49.

излазе недељно један-п7т

1Д Е Н ^ : За Србију на годнну 6 дннара на пола године 3 За стране земл>е на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ IIЕ ВРАЋАЈУ СК неплах.ена писма не примај7 ое

К 0 Н К У Р с Пошто је г. министар унутраш1- бих дела актом својим од 14. ов. м. обуставио одлуку општинског одбора од 28. пр. м. због неправилног избора општинеког' пуномоћника, то суд београдске општине позива све јавне правозаступнике, који би се хтели примити да буду општински пуномокник, да предаду оиштииском суду пријаве са документима. Пуномоћник имаће дужност да општину заступа у парницама пред судовима и у закључиваљу њених правних послова у границама пуномоћија, које ће му се издати. Сем тога биће уједно и правни референт суда београдске општине. Хонорар је одређен буџетом. Пријаве с документима примаће овај суд до 5 децембра ове годнне. Избор ће извршити општински

одбор у смислу тачке 6. чл. 89. закона о општинама. Раније пријављени конкуренти не треба да се поново пријављују, јер ће се њихове раније пријаве узети у поступак. Ближа обавештења добиће се у општини београдској. Од суда београдске општине 25. новембра 1903 године, АБр. 11649, Београд. НАРЕДВА УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА У интересу личне и имовне сигурности престоничких грађана и контроле тачности и правилности мера, Унрава Београда на основу §. 326 крив. закона издаје НАРЕДБУ 0 ДРВАРАМА И СТОВАРИШТИМА ДРВЕНЕ ГРАЂЕ: 1. Који хоће да тргује дрвима за огрев или дрвеном грађом, мора поред ос-

талих услова по специјалним законима имати и одобрење Управе града односно места и локала, у којииа ће ово радити. 2. Дрварске радње могу се поставити само на овим местима престонице: а. На Сави од првог угла бив. гостионице „Европе" т.з. „Кумапудијевог плаца" па идући уз Саву, у правцу купатила, а са друге стране од жељезничке улице и дрв ре Васе Николића, па обалом баре „Венеције" уз Саву ; б. На кеју дунавском и в. На тркалишту испод кантара, где сесено мери спрам општинске коњушнице; 3. Место, на коме ће се постављати дрварске радње, према молби појединих трговаца, одређиваће комисија саставЈђена по решењу Управе града. Чланови ови биће: један полицијски чиновник, један инжињер и један кмет. Ова ће комисија израдити услове под којима ће се дозволити радња са дрвима: висину сура, ограда плаца, каквоћу шупа и т. д. 4. Сви дрварски трговци који продају дрва за огрев морају имати сталне мере за мерење ових кодичина дрва: од 1 м. дуж.; од % куб. м.; 1 куб. м.; 2 куб. м.; 3 куб. м. и 4 куб. м. Ове ће мере бити

ПОДЛИСТАК

ШП Г) ЧГ г * р р Г М * У А . У М У А ју мА Ак

написао

МИХ. Ј. МИЛАДИНОВМЋ Овај је рад награђен са 400 дин., ирвом видовданском наградом Ј^еоградске Оиштине од 15. јуна 1899. год.Ј (наставак) У њима су за толико столећа живели наши духовници, најоросвећенији људи свога времена, који су овде, у овим усамљеним местима молили се Богу, учили и тешили српски народ, који је овде из раније живео или у мучпим приликама до лазио из других српских крајева да нађе склониште и да се окрепи осећањем побожности и родољубља. Што се тиче црквене управе, ма да у ово доба (поч. XVI века) у Срему као и у целој Славонији не беше ни једног православног владике, 1 ипакје тога било у Београду, где је православна митрополија постојала још од византинског царства и била је црквено средиште за Србе из ових кра-

1 Према томе неосновано је тврђење многих пиеаца да је вдадика Максим основао сремско владичанетво. Исто тако нема поу8даних докааа да је вдадика Максим био београдски митрополит.

јева, па је митронолија београдска била у ово доба и над Сремом. 1 По смрти деспота Јована остаде његова удовица, десиотица Јелена, која је била кћи Стевана Јакшића. У ово време поред удовице иоследњег потомка династије Браековића, истиче се у Срему од знатних Срба Стеван ШтиљановиЛ , за кога већина наших историчара веле да је био деспот српски. Ну нема пикаквих поузданих доказа да је Штиљановић био постављен Србима у Срему за деспота, 2 Он се храбро борио с Турцима за што је био награђен од угарског краља добивши нека добра у Срему, али деспотску титулу није добио. Исти историчари веле да је Штиљановић мучки убијен 1515. год., али имамо доказа да је он живео и на двадесет година после тога, јер се то види из повеља коју мује дао угарски краљ 1535. год. Том повељом за заслуге даје се Штиљановићу „ цђло нритежателство Естиент. (ЕзШуеп) звано у Сремскои међи находеће се". 3 И Штиљановића је српска црква примила за божјег угодника. Његове мошти находе се у манастиру Шишатовцу. Као што смо поменули деспот Јован са деспотицом Јеленом није имао деце.

Због тога деспотска титула и имање припаде по Феудалном уређењу опет угарском краљу, а овај то даде хрватском великашу Ивану (Јовану) БериславиДу , за кога се удала деспотица Јелена. Народно предање није сачувало лепу успомену о деспотици Јелени. По народним песмама деспот Јован овако говори на самрти о деспотици Јелени: „Моја љуба, ал' је рода туђа, „Она ме је често опадала „Моме брату Максиму владицм

1 Ст. Новаковић, Посхедњи Бранковићи, стр. 79. 5 И. Руварац, Стари Сланкамен, стр. 30. 3 Ово је имање раније припадало Лаврентију Идочком, в. Л ^тописг Сербскш, кн>. 88., стр. 175.

„Ал' ни њојзи жао не учин'те, „Подајте јој три товара блага „Нек се рани, док је срећа нађе". 1 У песми се вели да је „рода туђа" јамачно за то, што се, како летописци веле, удала за „иноплеменика" (туђинца), докје по рођењу била Српкиња и то, као што смо поменули, од рода чувених Јакшића, који су имали своја добра у Срему и који се често номињу у песмама, ма да исте не одговарају историским Фактима. Да наведемо ради примера из познате песме „Деоба Јакшића" оне стихове, што се на Срем односе: ... „ЈХијепо се браћа. погодише, (т. ј. Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане) „Очевину своју подјелише :

1 Вук Ст. Караџић, Српске народне пјесме, књ. II. стр. 672.