Beogradske opštinske novine

онда га одређује Миипстар грађевппа: п 2) што се накнада одређује у новцу. Члан 21. Нроденпоци оцењују да ли за одузето земљиште треба сопственику дати накнаду или је овај дужан да плати општини, према томе, да ли је имање што изгубило или добило у вредности. Члан 22. Ако на одузетом земљишту за проширење улице или јавног отвореног места постоји и каква зграда, онда се има поступити овако: 1. Кад општинска власт захтева да сопственик плаца уклони своју зграду и да се на регулациону линију повуче, онда се сопственику зграде и плаца одређује награда по процени изабраних вештака нрема чл. 20. овог закона. 2. Кад сопственик зграде сам исту уклони или се сам на регулациону линију повлачи ради подизања нове грађевине онда се за зграде не даје никаква накнада но само за одузето земљиште, ако томе има места. Члан 23. Кад сопственик плаца по одобреној регулационој линији и усвојеном парцеларном плану излази напред од пређашње линије тако, да му се имаједандео приватног, општинског, или државног земљишта уступити, онда је обвезан исти део да прими и да га плати по оцени нроценилаца изабратих по овоме закону. Члан 24. Ако су плацеви појединих свпственика, услед извршеног регулационог плана, између пограничких суседа или улица остали такви, да се на њима не могу угодне зграде нодићи, или да је приступ тим нлацевима по плану регулације онемогућен, онда је општина лица те потребе зградама окспреписати и нову потребу плацева извршити. Члан 25. Ако сопственик плаца или зграде није задовољан извршеном проценом и неће да плати онштини средством вештака одређену накваду онда ће се на исти начин оценити вредност целокупног имања пре регулације, па ће се оставитп сопственику имања на вољу или да плати општини накнаду по процеии, али да му општина исплати целокупну вредност имања. Члан 26. Ћор сокаци могу се затворити без икакве накнаде привагним лицима, ако имања ових, по одобреном регулацијоном плану имају или добијају улаз са стране улице. Земљишта од ћор сокака, ако је општинско, уступа се граничним суседима, који су дужни да га приме и по процени проценилаца плате. Члан 27. Процениоци добијају по 6 дин. на име награде. Ту награду плаћају интересоване стране по пола. Ш. Улице, тржиште и отворена места. Члан 28. Улице одређене за јћван саобраћај морају бити најмање 8. метар широке. Члан 29. Све улице у вароши морају бити кал-

дрмисане или пошљунчане са израђеним пешачким стазама (тротоарима), Каквим ће се материјалом и којим редом улице калдрмисати или пошљунчати одређује општински одбор. Тротоаре је забрањено израђивати од цигаља, плоча од кречног камена и у опгате од материјала који се лако глача. Члан 30. Израде и одржавање калдрме плаћа општина, а тротоаре сопственици имања. За квар, који се нанесе калдрми и тротоарима при инсталацијама водовода електричног осветљења и т. д. одговара проузроковач квара. Општински суд настојаваће да се учињени квар одклони. Члан 31. Засађивање дрвећа дозвољено је само у оним улицама које су најмање 18 м. широке, пЈто врши општина о своме трошку. Члан 32. Плацеви морају бити ограђени са свих страна, а са лица улице морају имати укупну ограду. IV. ЗГРАДЕ А. ПостојеЛе аграде. Члан 33. Постојеће зграде, које не одговарају нрописима овог закона могу се употрел>авати ако нису дотрајала и ако одговарају општим хигијенским прописима. На овим зградама , као и на дотрајалим у опште не могу се измањивати конструктивни делови, нити вршити оправке које би повлачиле њихову измену. Члан 34. Измену конструктпвних услова на постојећим зградама која одговарају прописима овог закона не може грађевински одбор пре одобрити док се на лицу места не увери, да ли је стање зграде тако, да се на њој могу предузети те измене. В. Нове зграде. Члан 35. У рејону варошком могу се подизати са лица улице само зграде од тврдог материјала: камена, цигле, бетона и гвожђа у кречном и циментном малтеру. Споредне зграде у двориштима могу се градити и од мешовитог материјала, али темељи тих зграда морају бити од тврдог материја. Положај згада у двориштима као и од каквог се материјала могу градити одређује грађевински одбор имајући у виду сигурност против пожара и^хигијске прописе. Кровни покривачи свих зграда морају бити од незапаљивог материјала. Члан 36. Висина зграда од тротоара до стреје не може бити већа ни у ком случају од 16 метара. Од овог се изузимају јавне грађевине. Члан 37. Зграде у главим улицама (прве и друге категорије) морају имати осим при земља најмање још један спрат. У улицама Ш-ће категорије морају се зграде зидати по типу вила. У улицама 1У-те категорије могу се подизати и приземне зграде.

~ 1 ~ Ј

Зграде у улицама прве категорије морају заузимати цело лице плаца. Члан 38. Категорисање улица извршиће се Краљевим указом на предлог Министра Грађевина а по саслушању опшин. одбора. Члан 39. Чиста висина нростори у којнма се обитава стално, не сме бити мања од 3.60 метара. Сутуренски и тавански просор као и простори у споредним зградама у које се убрајају лепше кујне, перионице, ћилери, магацини нужници и т. д. морају имати најмању чисту висину 2.70 метара. Члан 40. Поврпшна дворишта код зграда у улицама I категорије, кад су на углу улица мора износити најмање 1 / 6 целог плаца. Кад те зграде нису на углу улица. онда двориште не може бити мање од У 5 површине плаца. Код зграда у улицама П-ге и Ш-ће категорије површина дворишта не може бити мања од '/ 4 нлаца ако су зграде на углу улица иначе '/ 3 површине плаца. Члан 41. При постављању нових зграда увек ће се тежити: да нове зграде буду према постојећим зградама постављене тако, да једна другу не заклањају, да би се избегло одузимање сунчане светлосги и увећао ваздушни простор у позадини плацева; што ће се правилником тачније одредити. Члан 42. Улазак у зграде или дворишта кад су ти уласци у самој згради морају имати најмање 1.30 мет. ако у дворишту нема засебних станова. Кад у дворишту има засебних станова тада уласци морају имати најмању пгирину 2.20 мет. и ићи кроз целу зграду. Отворени уласци морају имати најмању ширину 3.00 метара. В. Привреме зграде. Члан 43. Привремене су зграде оне које се могу употребити највише две године, а израђене су од дрвене грађе, артије и сличног материјала. Те се зграде могу подизати само у улицама 1У-те категорије. Ове се зграде могу ослободити од појединих прописа овог закона, Рок траја ових зграда не може се ни у ком елучају продужити. V. Индустријске грађевмне. Члан 44. Индустријске и фабричке зграде, велике радионице, магацини пекарнице, ковачнице и све сличне зграде подлеже прописима овог закона односно израде и положаја. Оне морају бити по положају одвојене од других грађевина. Те зграде у опште није дозвољено подизати у улицама I и II категорије, као и у онима, у којима су зграде само за становање. Начелну дозволу за подизање ових грађевина даје грађанско оделење управе града Београда, по саслушању Грађевинског одбора. Члан 45. У рејону вароши није дозвољено подизање индустријских постројења које за