Beogradske opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ

општинск

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 18. ЈУЛА 1904.

Број 31.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Е Н Л.:

За Србију на годину . . . на пола године . , За стране земље на годину ,

6 динара 3 „ 9 .

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Н Е П Л А II Е Н А ПИСМА Н Е ПРИЛАЈУ С Е

ИЗВЕШТАЈ ХЕМИЧАРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ о раду у мееецу <Јуну 1904. год. У месецу јуну имао сам на прегледу свега 92 предмета и то: воде 24, масти 18, млека ЈЗ, зејтина 7, ракије 3, брашна 2, денатурисаног шпиритуса 3, боје 5, папрзке 1, минерала 6 и разног 9. 1. Вода: Хемиски састав наших пијаћих вода није се мељао. Бактереолошки састав варирао је код појединих водовода у овим границама: Број клица у једном кубном сантиметру: МИНИМУМ МАКСИМУМ СРЕДЊА ВРЕД. Нов водовод 4 60 26 из 8 усева Варошки водовод 80 316 186 „ „ „ Буљбуљдерски вод. 108 406 265 „ „ „ 2. Маст: Од аналисаних 18 проба масти биле су три пробе неисправне, садржавале су —- у циљу преваре — намерно додате воде 5—7 %; и једна проба оспорена је због нечисте израде и ужегности. 3. Млрко: Од 13 примљених проба млека биле су 9 слатко млеко и то свих девет проба исправни, а четири пробе кисело млеко. Код једног од киселих млека нађене су мале количине додате стипсе. Киселамиека испитивана су и бактереолошки и нађене су обичне млечне бактерије и врло инте-

ресантне „НеЈегеНеп". Бацилус плавог млека није нађен. Сем анализа млека прерадио сам по наредби Управе трошаринске једно 30 кгр. конфискованог млека, које је било већ укисло. Добио сам 8 кгр. сира ((Јиаг^, 21е§;ег, Тор^еп) и продао сам исти по 30 п. дин., што износи свега 2 дии. 40 п. дин. Од осталих иредмета није било никаквих интересантности или каквих особитих појава, да би их ваљало на овом месту опширније описивати. Београд 8. јула 1904-. год Ог. А. Зега хемичар оиштине београдске.

ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ Декорисање Београда ири ирослави стогодишњице ирвог сри. устанка. 13. ов. мес. општински одбор за прославу стогодишњице устанка одржао је у канцеларији председника општине пуну седницу, ради оцењивања скица за декорисање вароши о прослави стогодигпњице, поднетих по расписаном конкурсу. До одређеног дана поднето је 11 пријава са израђеним скицама. Имена лица која су поднела скице, бкла су у затвореним ковертима, обележеним разним знацима, сем неколико, која су била у отвореним. Пошто су разгледане све поднете скице одбор је одлучио да се скице под знаком „X. У." и „1804.—1904." награде са по

сто динара као најбол.е, а да се лицу, коЈе је израдило скице под знаком „X. У." повери и детаљна израда и надзор над радом око декорисања кароши, и да му се за тај посао да триста динара награде. За овим је председник општине развио завоје, у којима су била имена лица, која су израдила скице, којима је досуђена награда, и објавио, да је скице под знаком „X. У" израдио г. Сава Димитријевић, архитекта, а скице под знаком „1804.1904." г. Бернхард Румболт, члан фирме „Викторија" из Будим—Пеште. Тако је на овоме конкурсу однео победу с-рпски техничар, чему се можемо радовати.

НАРЕДБА. Еснаф трговачко магазаџиско - извознички у Београду, актом својим од 2. јула т. год. № 523, лредставио је суду општине београдске, а и сам је суд приметио, да поједини београдски грађани, и у опште лица која се баве куповином суве хране, дочекују оне који доносе на продају у атар београдске општине суву храну : кукуруз, пшепицу, овас, јечам, брашно, ван општинских пијаца одређених за продају ов^ хране, и тамо у свако доба или прекупљују ову храну, или закључују ногодбе. Многи од ових грађана и у опште лица која, се куповином ове хране баве, у договору са продавцима, мере ову на својим мералима

Хиландарско властелинство ДО КРАЈА XV. ВЕКА Написао милош (Награђено 15/У1, 1904, год. првом видовданском наградом општине београдске у 400 дин.) (Насгавак) (2) То је Хиландар добио од Стевана Немање. По свој прилици, чим је Хиландар био готов, и Стевап је Прво .Јенчапи додао од своје стране знатан прилог овоме манастиру. Он му је дао ова села: Ђур1јевиК, ПетровиЛ, /грушево. Книна, Рубал, Поток 1 ) Дрстиник, Гребник, Говин, Долаг^ '). У повељи краља Милутина, којом он потврђује ове дарове Хиландару од свога деде Стевана Првовенчанога и из које управо знамо шта је Првовенчани дао Хилендару (јер оригинална повефа није штампана) и стоји „Роубгчв и Потокђ " као једно место, а но два (Моп. кегђ. 58.) Гако је то препиеао и штампао Миклошић, а г. Љуб. Ковачевић узима да су то два села: Рубач и Поток. („Нова Искра" за 1900. год. стр. 51. . Не могући за сад

трг Киинаир), Петрче, оба ВраниКа, Вел■ чигите, Видјење (или Виђење), и уз та села два винограда: један у Крушеву, а други у Пећи; затим је дао ТПтуиел више Пећи, Захак на Бистрици, и на њему уљапик са четири уљара које ослобађа сваке друге работе. Потом прилаже Хиландару поло вину села Добродољана и половину винограда у Желчишту (друга половина и једнога и другога била је студепичког мапастира), уљаник у Трновцу и два уљара одредити ко од њих има право, јер се, као што ћемо видети, ова места не налазе забележена на карги, узео сам онако како то место у повељичита г. Ковачевић, ослањајући се једино на његов ауторитет. Узгред да споменем да ми се чини да сам, ако сесамо добро сећам, код г. Ковачевића видео повељу Стевана Првовенчанога Хиланцару, по којој је јамачно он изређао прилоге Стеванове Хиландару у чланку своме о Хиландару у „Новој Искри" за 1900. год. на стр. 51., где неспомиње нека села, која су овде споменута. Ја сам ипак овде написао онако како стоји у споменутој повељи краља Милутина, не знајући поуздано да ли сам добро запамгио да ли се повеља Стевана Првовенчанога, коју г. Ковачевић има у препису, тиче Хиландара или кога другог манастира, јер је одавно било кад сам ја ту повељу само овлаш разгледао пре две године . 2 ) У истој повељи сто> „Трвгт,, КнинацЂ", — дакле два места, што је очита погрешка, јер се и међу повељама штампаним у „IVопшпеп!а бегШса" трг Книнац сномиње на неколико места као трг Книнац. Сличну погрешку учинио је и Флорински на једноме месту, које ће се доцније навести.

у Моравици , село Времво са засеоком Лозницом , виноград у Морави, половину Каменица у Зети са породицом Домушића, у Плаву село ДосуЏ са засеоцима и па-" стирима, којих ређа преко осамдесет породица, и напослетку планину Добри доловг/, и пасиште Раковицу 3 ). 3 Моп. бегћ. 58.—60. Само се за нека од ових села може данас поуздано рећи где су бпла. Она су већином била у староме Хвосну (данашној Метохији). Тако Ђурђевић је село с леве стране речице Глине, која с леве стране утиче у Бели Дрим; Петровић, које се у повељи за Ђурђевићем спомиње нисам могао наћи на карти ни у п /тописима, а било је по свој прилици јужно или источно од Тзурђевића, пошто уопште тако иду једно за другим села, која се у овој повељи ређају. Дрстиник биће садашње село Дрсник на ушћу Глине у Бели Дрим; у осталом у повељи Ст. Душана од 1348. год. (Рата1ку, 1873, стр. 101.) и пише се Дрмник, а не Дрмтиник. Долац је јужно од Дрсника поред Белога Дрима; Гребник је тако исто поред Белога Дрима, јужно од Долца (на карти аустрискогађенералштабазабележенојеОгоћшк); Захак јена пола часа источно од Пећи, с леве стране Пећске Бистрице; Еруигево је село у Метохији на десној обали Белога Дрима. — Западно од Пећи, с леве стране Пећске Бистрице, пола часа далеко од Пећи, забележено је на карти аустрискога ђенералштаба место 51иће1:а уо§е1е, што ће по свој прилици значити ћелики Штупељ (упореди на истој карти „Нос12а таге" и „Нос12а уо§е1е" — мала и велика Хоча), а то ће по свој прилици бити, да је био некадашњи 1 ј]о^'П6Л1> (на карти аустр. ђенералштаба у размеру 1:75000 на месту бћЉе^а уо§е!е има 5(ире1е\ Добродољани су село четири часа северно од Призрена, у садашњој острозубској жупи (Гласник 40, 197; Милош Милојевић, Путопис III, 141), а