Beogradske opštinske novine

Страиа 2

Општинске Новине

Београд се у току ових осам година толико проширио, он је толико нарастао и изменио своју физиономију уопште, да једва личи на онај Београд из времена које је непосредно следовало ратовима. Спољна измена те физиономије лако је уочљива: и нова насеља, којих раније није било, и прекалдрмисане улице, и огромне нове палате место старих уџерица. Али унутарњу промену тога Београда, која се доста јасно назире, нико није покушао да тачно оцени и измери. Ни сам број становника није познат, чак ни приближно, а камо ли још унутрашња структура тога становништва: његов однос по полу, старости, вери и народности, језику, занимању и т.д. Нова Општинска Управа је сматрала за једну од својих првих дужности да приступи томе послу. Али је она била свесна да постоји само једна тачна и целисходна метода за упознавање броја и склопа становништва, и то иста метода коју треба употребити за упознавање било каквих појава у масама. Та метода је она коју је утврдила и пружила Статистичка наука. Сходно принципима статистичке науке, специално науке о попису становништва, донети су Закон и Правилник о попису, образована је једна централна комисија да њим руководи, подељен је Београд на 14 пописних реона и на равно 400 поиисних кругова. За цигло месец и по дана од кад је Одбор Општине Београдске решио у начелу да одобрава извођење пописа пописна је комисија завршила све претходне радове. А њих није било мало. Не треба заборавити да Београд нема ни утврђене границе свога атара, да има на периферији један велики део нерегулисаних улица, без имена, без броја, насеља без икаквог реда, нигде нерегистрована и непријављена. Цело Катастарско Одељење Општине радило је са ретким жаром и пожртвовањем; оно је успело да изради савршене планове свих београдских предграђа. Захваљујући њему, сваки пописивач је био снабдевен са скицом свога круга, на којој су још и у тексту означене границе круга са бројевима или ближом ознаком,

где нема бројева, свих кућа и насеобина које има да попише. Поред тога, пописивачи су добили, и писмено и усмено, тачна упутства како треба да раде. Кад се узме у обзир да су се Београђани увек одазивали радо свим дужностима које им је Држава или Општина налагала, постоји оправдано веровање да ће овај попис успети у сваком иогледу и дати тачну слику актуелног Београда. Сваки Београђанин има да буде пописан и свако лице које се у овом тренутку (у ноћи између 15. и 16. априла) нађе у Београду, без обзира да ли оно стално живи у Београду, или се привремено у њему налази (као гост, путник, болеснпк, притвореник и т. д.). Сваки онај који остане непописан биће подвргнут одговорности и кажњен. Општина има овлашћење да кажњава у чл. 6. Закона о изменама и допунама у Закону о општинама од 11. марта 1929. год. Али се она нада да ниједном приликом неће доћи до потребе да примењује на ма кога те казнене санкције. Сем на свом правном атару, како га Општина Београдска води, попис ће се прострти и на делове суседних општина Вишњичке, Миријевске, Мокролушке, Кумодрашке, Бањичке, Раковичке, Жарковачке и Чукаричке, и то само на оне делове тих општича које чине са Београдском органску и природну целину, другим речима на делове Београда ван правних граница Београдске Опппине. Ово је несумњиво било нотребно учинити, јер се Београд, то је свакоме познато, пружио ван уских граница које му је законодавац још пре много деценија био доделио. Сви ти крајеви нису ништа друго него предграђа Београда; становништво у њима или живи у Београду или од Београда. Највећи део представљају радници који су дневно запослени у самој вароши. Најзад, сва ова територија је подвргнута у погледу безбедности Управи Града Београда а не срезу Врачарском коме формално припада и имала је по овлашћању ранијих финансијских закона, бити увучена у грађевински реон Београда. Ван сваке је сумње да ће та територија бити ускоро и формално придодата Београду; то је један процес, познат у Немачкој под именом