Beogradske opštinske novine

Страна4

Општинске Новине

жио у сврхе пошумљивања. Без расадника, вели г. Тесије, ова се ствар не би дала извести онако исто као што је веома тешко набављати дрво са стране, које ниче и развија се под другим климатским приликама. Дрво које ми засадимо треба да је органски везано за наше поднебље и да у напред обезбеди добар и трајан успех. Вели да су поједини опити у последње време у Француској стали веома скупо, услед тога што се местимично приступило решавању питања неводећи рачуна о оним моментима на које нас он нарочито упозорује, с обзиром на употребу врста дрвета. По г. Тесије-у било би најбоље да се цела околина Београда опаше шумама, али он ипак сматра да се тај посао не би смео извести шумарски једнострано и применом обичних геометарских линија, него би се требало да приступи оснивању, како он каже, „шумских острва". т. ј. подигну шумарци разбацани на све стране, да на једној страни фактички чине појас шума, а на другој пак омогуће да између тих шумских острва могу да створе насеобине као и лепи изгледи према Сави и Дунаву. Као што се види, систем који предлаже г. Тесије, разликује се битно од оног наивно замишљеног шумског појаса о коме се толико пута пледирало у нашој јавности. Он мисли за те шумске појасеве, односно острва, да би требали да имају ширину најмање 100 метара, при чему наглашује, да у колико је ширџна већа, у толико је боље за саму идеју пошумљавања, чије би остварење дало Београду карактер једне од најлепших насеобина света. Он је потпуно свестан тога, да ти шумски појасеви предпостављају кредите, који не морају бити велики, ако се систематски и постепено изводе. Затим истиче потребу експропријације земљишта у те сврхе, као и потребу обраде која ће бити спретна. Нарочито подвлачи важност питања т. зв. естетине шума, на коју су Французи од вајкада обраћали нарочиту пажњу и дали обраде, које могу да служе за пример целом свету. Вели, да се код нас на ово питање уопште не обраћа пажња и

нарочито га је изненадило одсуство естетике шуме на Авали, поред главног друма и иначе. На Авали је г. Тесије био изненађен неспретним засађивањем дрвета исте врсте на већим просторима. Он налази да је директно злочин ако би се остало при томе систему рада. С тога препоручује да се по сваку цену меша дрвеће, т. ј. да се поред групе једне врсте саде безусловно друге врсте дрвета, што све скупа даје лепу слику, поред тога што обезбеђује и самом дрвећу боље напредовање. Поред тога констатовао је да се бор по правилу на Авали суши, зато што он тражи већу висину коју му Авала не пружа, а поред тога не даје му ни остале услове за развијање. На многим местима посматрао је осушене борове и том приликом дозволио себи примедбу, да би наши шумари и држава требали да учине све, те да се у будуће засађивање дрвећа на Авали изврши применом система, који се заснива на разноликости растиња, чију вредност он не може довољно да нагласи. Та разноликост садница обезбеђује унапред естетику шуме, без које, нарочито Авала, не би могла да се замисли. У Кошутњаку г. Тесије био је усхићен лепотом шуме, за коју вели, да има многа преимућства и над самом Булоњском Шумом. Тврди, да је овде природа била бољи естета од људи који су ту шуму обрађивали. Положај Кошутњака и Топчидера оставио је на њега најлепши утисак, тако да је он тврдио да се овде у истини да створити један од најлепших националних паркова, на коме ће нам сви странци моћи да завиде. У колико се саме вароши тиче, пало му је у очи одсуство довољно зеленила на двориштима и парковима, чије би обрађивање у већим размерама могло дати насељу сасвим други и далеко лепши карактер. О Калемегдану г. професор изразио се најбоље, а нарочито му се допало што се код нове обраде овог класичног места Општина руководила начелом чувања традиција које не ишчезавају, него напротив долазе до лепшег изражаја и поред модернизирања Калемегдана, које не би смело