Beogradske opštinske novine

ник Д. Богдановић на истом акту Бр. 5595 од 28. новембра 1928 год. После два дана — 30. новембра 1928 год. Општински Суд доноси своје решење бр, 5595 којим у потпуности усваја ово мишљење управника општинских добара и Економске Секцнје. То решење Општинског Суда гласи: »Да Банка Никола Бошковић А. Д. од целокупног дуга у суми од 180.370 динара одмах положи 30.370 динара а остатак дуга у месечним ратама по 15.000 динара на које ће се суме издати своје менице са означеним роковима, као и да се продужи закуп земљишта заузетог постављеним мостом за даљим пет година, с тим да Банка Никола Бошковић плаћа по 45.000 динара годишње на име кирије. Управа Општинских Добара преко свог пуномоћника закључиће уговор са Банком позивајући се на ово решење.« Кад је на овај начин продужен уговор са Банком за нових пет година — после тога решења — дакле од 30. новембра 1928 год. па до данас, нема никаквог трага у актима овога предмета, да је ма шта предузимано, да се ово решење Општинског Суда изврши, нити је Банка ма и једне паре од јануара 1924 год. до данас положила Општини на име те кирије, нити да је ма ко за овакав рад по овоме предмету узиман на одговор. Постоји само акт Управника Општинских Добара од 1. децембра 1928 год. бр. 5736 упућен Управи Водовода, да отвори воду, која је била неколико дана затворена магацинима банчиним на Дунаву, јер је, вели, регулисано плаћање. Постоји и један акт Првог Дунавског Паробродског Друштва од 4, децембра 1928 год. бр. 5745 које дознавши за све ово, извештава Општину, да Друштво има са Банком уговор, који је приложило у препису, а из кога се види, да је плаћало половину досадање кирије за Општинско земљиште директно Банци, која је била дужна, да ту суму заједно за Банчиним деломкиријеплаћаОпштини. Друштво наводи, да Банка ову своју обавезу према Општини никад није испуњавала, ма да је редовно примала од Друштва поменуте суме од 22.500 динара за ову кирију. У том акту Друштво изјављује: да је готово да за Банку платиОпштини суму од 30.470 дин.; да се накнадно по договору између Општине и Друштва закључи споразум, како би се и Општина и Друштво заштитили од даљих некоректности Банке. Из акта се не види, да је по овој представци у Управи Добара ма шта рађено. На томе је завршен цео рад по овом предмету и Банка Бошковић у место да буде натерана на раскид уговора због не извршења, она је на против награђена тиме, што јој је под истим условима продужен уговор за нових пет година, дакле до 1. јануара 1934, г.

У исто време част ми је напоменути, да поред ове неплаћене кирије, Банка Никола Бошковић дугује Општипи за време од 1924. год. до 1929. год. суму од Динара 28.761.на име разних неплаћених такса, а према извештају Таксеног Одељења бр, 2451 од 4. маја 1929 год. Такође Банка није раздужена у суми од Динара 62.768.на име утрошене струје за време од 1924 г. до 1929, г. према извештају Рачуноводства од 4. маја 1929. год. Банчин дуг Општини до 1. априла за утрошену воду за имање у Краља Милана улици и магацине на Дунаву износи Динара 28.409.Према томе целокупно потраживање Општине према Банци Николе Бошковића А. Д. износи суму од Динара 400.308.Напомињем да ни ово потраживање, у колико се односи на време пре пада Банчиног под стечај, не види се из акта, да је пријављено у Банчину стецишну масу. НАПОМЕНА. — Управник Општинских Добара накнадним актом од 13.-У, 1929. г. под Бр. 3071, известио ме је: да је Дунавско Паробродско Друштво положило на дан 5. децембра 1928. г. суму од 30,370 дин. која сума није одобрена рачуну Банке Бошковић, јер је њоме извршена наплата свих издатих сума за таксе и већи део трошкова, Управник Општинских Добара даље извештава, да је случајном омашком чиновника пропуштено да се о томе поднесе раније извештај. Поред поменутих има и других сличних закупаца, али како Управник Општинских Добара пије поступио по наредби Општинског Судм и поднео списак имања, нисам у могућности, да о другим случајевима поднесем извештај. Како су мени лично били познати извесни примери ове врсте, то сам засебним актом тражио од Управника Општинских Добара и он ми је послао актом Бр. 3008. од 10. маја извештај: а) Да закупци Петар и Марко браћа Марковић, дугују Општини суму од 128.752 динара на име неплаћене кирије од 1. маја 1924. г. до 1. маја 1929. г. — дакле за пет година, и да противу њих нису предузимани никакви кораци ни за иселење ни за наплату овога дуга, ма да се из решења Оппхтинског Суда Бр. 2220. од 30. септембра 1924. г. види, да је овај закуп преновљен и да по тој одлуци, која је закупцима на потпис саопштена, Општина има права да им откаже овај закуп сваке године пред први мај или пред први новембар па и у свако друго доба, ако не плаћају кирију редовно.