Beogradske opštinske novine

Страна 12. ' • јт " Док је алфабетски састав чисто формалног карактера — базира се на искључивом алфабетском реду имена аутора —, не претставља веће потешкоће, дотле правилан састав реалних каталога стављају на библиотекара велике захтеве, траже велику ерудицију, познавање литературе и енциклопедије, иностраних језика уз општу спретност и уметност. Рудолф Реутер говорећи о народним библиотекама и раду поједине општине на просветном пољу, вели као одличап познаваоц овога питања, да је задака камуналног библиотвкара у просветном раду комунв ввлика и веома разнолика. Он мора стручно владати својим „предузећем", често предузећима, бити одличан управитељ, педагог, пун такта и интуитивног дара, неуморан борац на речи и на делу, бити главни подстрекач у читавом комуналном просветном раду, давати директиве, наводити на све нове, дубље и племенитије идеје. Да ли ћв народна књижница извршити свој двоструки задатак, да ли ће бити средство цивилизацијв и културе у исто врвме, зависи искључиво — уз осталв могућности — од библиотвкара. Народна се библиотека диже и пада с етичким и стручним квалитетима њезиног библиотекара. Овде — вели Реутер вреди у целости она: „Институција сама по себи не значи ништа — човек све". Муниципије уз стварање ошнтих народних библиотека са згодно подешеним временом за читање, у којим ће се моћи посуђивати књиге, у којим ће бити примењени принциии савремених америчких библиотека, чвка и задатак подизања специјалних библиотека за двцу, или бар великих и широких оделења. Тим путем ће муниципије уз родитељски дом и школу моћи упливисати на развој дечије интелигенције, правилно национално осећање, на стварање грађана с јаком индивидуалном личности, који ће у будућности троструко вратити утрошени капитал. Од старих библиотека најпознатије су асирска библиотека краља Асурпани-пала у којој је било неколико десетина хиљада књига са врло модерним и напредним принципима руковођења; александријска библиотека, која је бројила преко 490.000 књига.

- ■, Општииске Новине Од европских државних библиотека најпознатија је: „В г 1 Н 8 ћ Мизеит" са својих 5.000.000 књига и манускрипта. Од ове је библиотеке приступачнија друга лондонска библиотека звана: „Ра1:еп1; ОШсе", која има 110,000 књига. Прва је основана 1753, друга 1855. Даље су у Енглеској познате библиотеке оксфордског и камбриджског колежа. Оксфордска је библиотека основана 1602, има преко 800.000 књига, У Немачкој је највећа бивша „Краљевска Библиотека" у Берлину, основана 1661, има 1,230,000 књига. У Франпуској је највећа „В1БНоШедие МаИопа1" са 4.000,000 књига и манускрипта. Највећа библиотека на свету сматра се „Народна Библиотека" у Петрограду, коју је основао Петар Велики. Библиотека има 1,800.000 самих књига. У Сједињеним Државама највећа је библиотека у Вашингтону. Има 1,800.000 књига, основана је 1800. Комуналних библиотека има највише и најбогатије су такођер у Америци. Најмањи је фонд ових библиотека 5.000 књига. Овим библиотекама управља уже тело, комитет од три до пет лица, потпуно независних од народног већа, а успело им је, да постану најмоћнији фактор читавог васпитања америчких грађана. Прво интернационално, библиотекарско и библиографско удружење основано је 1927. у Единбургу, На иницијативу овог удружења одржан је ове године у Риму — од 15. до 30. јуна — Први Међународни Библиотекарски Конгрес, који је отворио талијански министар председник Мусолини на старом историјском Капитолу. На конгрес је стигло преко 1.500 библиотекара из свих напредних земаља. Програм је рада био врло богат и разнолик, Односио се делимично на техничка питаЊа: класификациони сиетеми, интернационална правила о каталозима, библиографије разних држава, интернац. библиографије, статистике библиотека ....; сталешка питања: библиотекарска удружења; интернац. односи; интернац. везе између библиотекара, везе са пационалним извештајним заводима и библиографским институтима.