Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна ЗО

предузети потребне кораке, да се та општинска потраживања што брже обезбеде и наплате. Међутим шеф овога одсека, по горњој наредби Општинског Суда ни до данас није поступио, нити је ове податке израдио, да би се могли предузети даљл кораци по одлуци Суда Детаљнији извоштај о стању овога одсека могао би се поднети само кад би се подробније извршио преглед његовог рада. Управа општинских добара. Да би се извршио преглед примања и потраживања која општина има од својих имања, Општински Суд 18. априла 1929, год. иза,ао је писмену наредбу Управнику Општинских Добара, да сачини списак ових предмета: 1. По којима општина има каквих било потраживања; 2. По којима су предузети кораци за наплату преко власти; 3. Списак закупаца који уживају разна Општинска имања и означи висину закупнине и за које време иста није исплаћена; 4. Списак Општинских имања која су експроприсана и делимично или у целости исплаћена, а сопственици их и даље уживају. Ове извештаје по наређењу Општинског Суда Управник Добара био је дужанпредати цо 29. априла ове године, али он то није учинио. Једино је саставио списак и предао ми један део предмета, по којима су предузети кораци преко пласти за наплату не прикупљених кирија. Из тога се списка види: да има десет закупаца, који Општини дугује кирију до 1. маја ове год. у укупном износу динара 607,902 Од тих десет закупаца пет је њих који и данас уживају закупна добра, ма да кирију ни сада не плаћају, нити су против њих предузимани кораци и мере за иселење. Међу овим закупцима налази се и Банка Бошковић о коме сам случају известио детаљније Општински Суд рефератом својим од 8 маја о. г. а из кога се реферата види: Суд Општине Града Београда закључио је са Банком Никола Бошковић А. Д, још 1924. г. уговор, по коме је Банци дат за 15 година под закуп општински плац на Дунавској обали, са закупном ценом од 45.000 динара годишње рачунајући од 1. јануара 1924. г, Од почетка овог уговора па до данас — дакле за пуних пет година, Банка није положила Општини ниједне паре на име ове кирије. Та неплаћена кирија на дан 1, јануара 1929. год. са осталим трошковима износила је суму од Динара 280.370.Из акта овога предмета не види се, да је Општина преко Првостепеног Суда због неиспуњења овог утовора од стране Банке иредузимала противу ње какве кораке, да се ово

општиаско потраживање наплати и обезбеди, или да се уговор са Банком раскине. Решењем Београдског Трговачког Суда од 26. маја 1926, г, 6р. 26062 отворен је стечај и узета у попис целокупна имовина дужне Банке Бошковић. У смислу § 54. стец. поступка сви банчини повериоци били су дужни да се до одређеног рока пријаве са својим потраживањима у стецишну масу, иначе који од поверилаца то о року не учини, неће се доцније моћи наплаћивати из стецишне масе. Управа Општинских Добара, за ово своје потраживање, из необјашњивих разлога, није се пријавила у банчину стецишну масу, што је било последица, да је општина изгубила право да се из масене имовине наплаћује. Затим је решењем Београдског Трговачког Суда од 26. новембра 1926. г. Бр. 60425 скинут стечај са банчине имовине у смислу поравњања са пријављеним повериоцима с тим, да поверилачки одбор остане и даље и рукује банчином имовином, а приходима од банчиних зграда исплаћује банчине повериоце пријављене у стецишну масу, међу које Општина, као што је напред објашњено, не долази. О детаљним условима овог поравњења нема трага у овом предмету, нити има овог судског решења о скинућу стечаја, из кога би се подробније видело, како је овај банчин стечај ликвидиран. Главно је да је банка и после стечаја продужила да ужива закупно добро и да и на даље не плаћа општини ни ранију ни садању кирију. И као пре стечаја, тако и за време стечаја и после њега, нису предузимани судски кораци, да се од Банке ова кирија наплати или уговор са њом раскине. Тако је стање трајало све до 20, септембра 1928. г. када је Управник Општинских Добара лично тражио забрану код суда за ову неплаћену кирију и то само за суму од 150.000 динара. Забрану је тражио на дрвени мост баНчин и њену покретност, која се налази у магацинима на углу Дунавске, Банатске и Јеврејске улице. Решењем Београдског Варошког Суда Бр. 58587 од 20. септембра 1928. г. ова је забрана одобрена. Пожалби Банчиној, Касациони Суд поништио је ово решење и Првостепени Суд за град Београд, поступајући по примедбама Касационог Суда, одбио је Општину од траженог обезбеђења, са разлога: да се она не може за своје потраживање наплаћивати из ове имовине, која је раније узета у попис за рачун стецишних поверилаца, међу које се Општина не убраја, јер се у стечај није ни пријавила, Ово решење Првостепеног Суда није постало извршно али је једно несумњиво, да се оваква забрана неће моћи реализовати под предпоставком, да Банка нема друге имовине сем оне, која је у стецишну масу била пописана. Према