Beogradske opštinske novine
Отх1ТИНске Новине ^ Ст Р- 23 Питање школовања нудиља — сестри од стране Градских Општина
Уирава Београдске школе за Нудиље упутила је ову своју представку коегресу Савеза Градова у Загреб. Ми је доноеимо у целости: Управа школе за нудиље прима питомице V Бишу Београдску Нудиљску Школу, са најмање четири разреда гимназије или њој равне шдале са 18 годива староети, ,а школгавање траје пуне 4 године. Један део питомица лГкола прима потпуно «а свој терет, чији родитељи плаћају испод 15 динара непо.средне порезе без личне. Други део питомица месечно плаћају по Дин. 150.—, трећи по 300.дин. и четврти по Дин. 600.— месечно. Како нздржавање једне питомице стаје око 1.500.динара, то се и за све ове плаћајуће, школа веома много материјално жртвује у циљу што већег броја пријема ученица и њихове спреме. за нудиљски позив у болницама и социјално хигијенским установама. Да би била задовољена жеља Управе Школе у погледу стварања што већег броја стручних :нуди1ља-сест:ар,а, .а у исто' време и да би било могуће издржавати што већи број питомица, Управ1а Школе закључила ј,е, да се обрати градским општинама и сахоуправним обласним одборима с молбом, да шаљу своје питомице, на терет св..га буџета у школу за нудиље. Школа са своје стране чини им олакшицу у издржавању литомица, јер у м : ест10' 1.500. — динара з,а једну питомицу, од самоуправнвх тела наплаћиааће по 1.000.динара месечно, а остатак прима на свој терет. Школа за Нудиље Црвено-га Крста у Београду под надзором је Министарства Социјалне Полигшке, али у погледу издржавања »одједнако суделује Црвени Крст « Министаретво Ооцијалне Политике дајући сваки по 500.000 динара подишње најмање. — Ужива своју аутономију па стога се више као приватна установа и обраћа самоуправним властима, Да је помогну. Питање спремања нижег стручног санитетског особља, нудиља-сестара јесте веома прешно у нашој земљи. Нудиља — сестра је стручна лекарева помоћница и она је веза између народа и лекара ,тако потребна веза, за извођење здравствене политике .градских
општина. Начи оболеле, а не они лекара, предусрести болести, неповати здравственост омладине, јесу данас захтеви социјалне медицине, који се не могу запоставити ако се жели имати здрав народ. Није то питање само здравствено, већ и економско комуникално и национално, јер само здрав народ може стварати боље услове за културнији живот свих слојева његових у земљи, а нрема иностранству иступити као снажан премац у племенутој утакмици напредовања човеча1НСтва. За рад у здравственим градским установама — болницама, амбулантама, диспанзерима, домовима, станицама за прву помоћ, санаториумима и т. д. потребно је лекарима ослонити се на изучен перооиал у првом реду на нудиље-сестре за оближње домове оболелих и давање упутства лекаревих за лечење и негу јесте неопходна нудиља. За носету по радионицама и предузећима, за присуствовање прегледа ђака у школама, за указива.ње градске помоћи невољнима и т. д. опет је потребна нудиља. Она мора бити у служби градске општине, стојати под надзором градских лекара. Наши градови и самоправне области све више отварају своје здравствене установе. И држава добрим делом преноои многе своје болнице « социјално -санитетске установе на самоуправна тела. То значи, да ће самоуправна тела све више бити у стању развијати своју пуну делатност за унапређење народног здравља у својим градовима у својој самоуправној области. За те своје установе самоуправна тела несумњиво требају стручан н жи санитетски персонал, у првоме реду ну диље-сестре. — Јер само са стручним особл те установе неће бити једино на терет, већ и на корист народа. Стога управа школе и очекује, да ће самоуправна тела, градске општине нарочито, радо прихватичи ову предусретљивост школе за нудиље и још ове јесени упутити о свом трошку већи број питомица. Управа Школе за Нудиље Црвеног Крста уверена је унапред, да ће Савез Градова сагласити се са овим гледиштем, те ће топло препоручити градским онштинама, да на терет својих буџета шаљу питомце у школу за нудиље.