Beogradske opštinske novine

Стр. 18

Општинске Новике

лом у општинским предузећима, као што то чине постојеће градоке штедионице код нас. Организација општинских штедионица у нашој земљи била је диктована двоструком врстом потреба и то: Социјалним и комуналвим, при чему се како сам већ напред сноменуо не сме заборавити ни њихово велико привредно значење. ПосматраЈне с комуналне тачке гледишта оне су први фактори за које је ■везан развитак града у коме се оне налазе. Посматрајмо на пример Загреб. Зар би он могао да досегне ону висину на којој се данас налани да му његова Градска Штедионица није соојим капиталима омогућила ону велику завјидну грађевинску делатност, као и просперитет његових нредузећа. Можемо с нравом рећи да му је његова штедионица највише помогла овему оеоме што га је по> његовим комуналним, економским, саобраћајним, културиим и ооцијалним уредбама ставило у ред европских градова. Његова штедионица ■посветила је особиту пажњу изгр-адњи кућа, те је према томе она потпомагала грађенинску делатност, дајући издашно зајмове код којих је тражња била увек велика због врло пооошне каматне стопе, која се кретала између девет до десет по сто. Ти су зајмови већим делом давани сиромашнијем делу грађанства, коме ,је она на тај начин омогућила да дође до свог сопственог крова. У пословној години 1928 таквих је зајмова затражено у извосу од 166 милиона динара, а> тим тражњама удовољено је увисини од 135 милиона динара. Ове ци(ф'ре најбоље [показују прооперитет саме штедиомице која је у једној пословној години у стању да изда зајм '0ва до 200 милиона динара, а кад се узме у обзир да су ти зајмови подел.епи на изградњу станова односно домова сиромашвом грађанству које иначе на други начин не би могло да дође до свог крова, онда јејаено колика је њена благотворна улога. Загребачка Штедион1И !ца је у осталом до> сад довољно показала, да је њена сврха и задаћа да помогне и омогући санирање социјалних нрилика својих економских .слабијих грађана. Покрај овог чисто социјалног циља, она. финавсира оиштинска предузећа која су у интересу гр'ада Загреба и његовог грађанства. Потпо!мажући сваку идеју која тежи модернизовању града Загреба — по узору осталих евронсних градова — општинска предузећа (шл1ијнаре, електричне централе и водовода мјО гла су, захваљујући овој штедионици, да изведу замашне н^ове радов. Ооим ових предузећа морамо такође споменути и предузеће трамваја које штедионица води у својој режији. Навео сам нарочито неколико коикретних момената како би могли из овог кратког прегледа о комуналној 'политици загребачке градске штедионице — иза које љубљ-анска и сарајевска нису нимало заостале — уочити колика је њена благотворна делатиост на но-

љу ко1муналног нанретка и социјалног нодизања сиромашног грађанског сталежа. Колико су се год с комуналног гледишта градске штедионице показале неопходно нотребне и дале већ досад врло велике резултате, толико се >са социјалног и привредног гледишта њихова организација све више и јаче осећа. Покрај одсуства штедње у нашем народу, неси1гурност од привредне кризе натерује наше грађанство да и овај !минимум своје уштеђевине чув ; а код куће, одричући ее унапред ове користи која се нојављује у облику интерееа. Чињеница је сасвим разумљива. Као Ј психолошка последица сваке лривредне кризе, појављује се у грађанству неповерење према новчаним заводима, који су више мање | подвргнути свим оним поремећајима, који доводе фаталнО', па и оне !најјаче, до катастро- I фе и ликвидације. И управо због тих могућих поремећаја у новчаним занодима, грађанств '0' ј се —- бар омо средње и сиромашније које оправдаво стрепи над 1С !во>јом уштеђевином, —- I отуђује од улагања своје уштеђевине и боји ; се да пласира свој капитал било у којој форми, јер му нико не може загаранто : вати| да ће I у случају ликвидације дотичног завода моћи | доћи до свог уложеног капитала. Међутим ј ствар 'Стоји сасвим друкчије код општин- ( ских штедионица, код којих би ова би бо- ] јазан била неоправдана и сваки ризик ис- ! кључен и то !прО'Сто из разло!га, што не само Општина да гарантује и одговара са целокупним овојим имањем, већ и грађанство дотинне општине одговара солидарно са њомј ј За пример узећем^о један врло карактеристи- | чан случај који се деоио у једном граду у I Хрватској. Градска Штедионица у томе месту I претрпела је велике губитке и била је приМО'- ■ рана да ликвидира, и то због »слабог вођења 1 послова управвог одбора. Међутим та ликви -И дација није, како^ би се одмах помислило, по -Ш годила улагаче. Општина је једним минималним прирезом интегрално исплатила улоге, тако да нити су улагачи страдали приликом ликвидације као што то увек бива, а нити су •остали грађани тим прирезом били јако погођени. Кад се у осталом деси овакав случај, } општина би иакнадно могла да обештети грађане неулагаче који су морали да поднесу овај тако звани ликвидациони прирез, моментаним или поетепеним смањењем својих такса до> висине узетог пр!иреза. Није ни 1ПОтреб|НО нагласити колико су не само заинтересовави улагачи, већ и о^стало' грађа1нство, били одушевљени, те је штедионица кад је поново била оргавизована добила оправданО' поверење, које јој је омогућило њен даљи потпуни просперитет. С -обзиром на ово велико поверење то јест јемство, опшпинске штедиовице постају велики резервоари уложака. Ти улошци омо-ј гућују им да дају зајмове уз ниску камату и