Beogradske opštinske novine

Стр. 24

Општинске Новине

М. Михаиловић — Световски > Београд пред странцима

Наеикли смо већ, да иам свами час павиру странц.и у престоницу и да их светкујемо у нашој средини, као 1 драге госте. Долазили, су нам парламантарц« и уметшши са блиских слоеевских страна, пријатељи орца из Француске, банкари и уче®н>аци из Бнглеске, Американци, чак и чувени индуси као Тагора или некакав индиски махараџа, који је волео далеко од свих парада, говорити у какиом за-

то је мали број. Већина жели да види Београд, лепи град, на далеко чувен својим мучеништвом и« херојством, који је величаиствено усео на обале две широке и мирне реке. И шта би се тима добронамерним путницима, могло данас показати у Београду? Римски бунар? Онај фамозни 'бунар, којсг знају по тарограму сви ђаци основних и средњих школа, као прву занимљивост Београда?

Калемегдан

твореном клубу, о ириликама у Бнглеској ЈИндији. Велики међународни конгреси почели су и све чешће биће одржавани у Београду, све јаче ће бити струјање космоиолитскога живота И1 међународног промета, све чешћи етрани језици на нашим улицама, да нам се заиста намеће једно питање пред нашу савест, — какав ли изгледа Београд, пред свим тим разнородним странцима, који дођу да нас обиђу, виде и боље упознају? Истина, има и таквих гостију, који су у Београду саовим равнодушии према нашем напору, да им се допаднемо. Они), који су дошли да брзо сврше посао и све што знају, то је она путања од хотела до кабинета надлежног министра, Ипак,

Чини нам се, да би пре оваке шетње, пре првог корака драгих странаца, требало их извести на онај калимегдански плато, одакле се сапледа најлепша панорама, далеко« у банатску раван, и ту, испод оокола у руци Мештровићевог Победника, рећи им неколико претходних речи. Могло би им се казати: Господо, Ви у Баограду нећете затећи) монументалне остатке прошлости, као у другим крајевима запада. чији су живот и стил векови изграђивали. Није разлог томе недосгатку у празнини историје. Београд није град без прошло-