Beogradske opštinske novine

^2^

Општинске Новине

Стр. 29

Научнахроника

Теорија и класнфнкацнја саврвменога градо

(Наставак)

Поред (СПО -ме1нуте квантитативне теориуе, за иоделу градова узи.ма се још и важност административне улоге моју ови сврше. Тамв'а се класификација јавл>а као питање политичко и администр ативио- иравно. Она у целини и иепосредно проистиче из самога састава др> жаве, њеиих закона и, делом, њених обичаја. Колико има држава, толико има и класификација «>ихоии'Х административвих средишта, главних и другостепеиих. Узето је готовомсвуда као правило да -се прасто!ницо1М пазива град у коме је глава државе, средиште централних власти- Ако је, пак, држава раздељееа, п,рема јачој или слабијој -примани аутоно■мистичких начела, на области, губерније, про(винцкуе, државице, графовства, департмане, округе, рејоне итд. у сваком >од тих саставних делова државе постоји по један главни град т. ј. административно аредиште, место шефа једне административне и политичке јединице с потребним органима. Ова администратиино политичка теорија признаје, дакле, за град такв!о насеље с одређеном територијом, коме је државна власт уступила извесна своја администратинна права. Овде је везан одговарајући акт државие власти за образовање града, Овакво конституисање града истиче јасну и неоспорну разлику између села и града, као што је, у осталом, било и у свима старим временима која су нам оставила трагове различитих мера, иравила административне политике према сеоским и према градским васељима. Но, ова теорија има и овојих озбиљних недостатака у томе, што она епроводи то разграничавање насел.а чиото формално и, тако^ рећи. механички. Занас није важан сами факат државне класификације већ поетојећих места, колико разумевање оних битних обележаја насељеног места по којима се подела и спроводи. Јаено је, да та обележја нису свакад била, једнолика: влает је признавала једно насеље градом било по начелу „мНогољудноети", било по стратвгијским, политичким, фиванеијским, верским а, често, и по случајвим побудама., као што су биле. на пр. утицајне везе пеког значајнијег администратора (Макс Вебер износи, да се до .скора у Китају сматрало прадом насеље у коме :је живео мандарин, па С У се градови делили по важности на основу

мандариновог ранга), који је својим избором -насеља утицао на његово градско о-5ележје. Све 10В1О показује како је несигурна терминологија из ове области- Адмивистративво политичка улога једнога града не мора да одговара његовој друшгвено-привредвој улози. Ма који крупвији трговачко-иидуетријами центар може 'бити наоељемији и еко1ном1Ски јачи од преетоничког града или неког средишта области. Тако, на пр., Њујорк је многољуднији и економски снажнији од Вашингтона, званичне преетонице Сједињених Американ. Држава; град старе трговине и цив!илизације, Шангај, у емономеком 1И културиом одноеу јачи је од чиновничког Пекивга; у облаети увутрашње трговине Москва се успешно такмичила с предратвим Петроградом и носила назив друге престонице; Барцелона туче Мадрид у трговачко-индуетријеком иромету; Одеса, Лодз, Ростов на Доиу беху пре рата обични градо|&и, данас превазилазе у сваком погледу пубернијске и обласне градове. Треба напоменути, да престо1Н!ице ниеу задржале обележје покретвости и еталноети. Овај процес промене престоница особито је запажен у Африци. Ов се одржао и у Европи: у Мађарској гвреетонице беху у Грану, Вишеграду, Штулвајсенбургу, Пешти, Пресбургу, затим оиет у Пешти; у Шпанији —• Толедо, Севиља, Кордова, Бургос, Мадрид; у Русији: Новгород, Кијев, Суздаљ, Владимир, Москва, Петроград, М|ОСК1В!а. Но ипак, у току развитка градских односа локазује >се извесна иодударност ових двеју улога: административно-политичке !и друштвено-привредне, прво због тога, што су з'а престонице и^збирани градови најбогатији и, најзначајнији у једној администрат. области, а друго што само адмивиетратввно-политичко обележје једнога града подстрекава и његову еконоцмеку снагу. Позвато је да ековомска политика једне државе готово по правилу добро утиче ма престоницу и главне обласне градо ве; иоред тога. само усредсређење админи!страције у једном граду привлачи тако рећи мехавички онај велики број разноврсних службевика и лица која обављају нослове у непоередвој вези е администрацијом■ Силом администрације, дакле ванекономским путем, оии градови до!бијају значај великих насеља.

(Наставиће се)