Beogradske opštinske novine

ОпштиМСке Мовине

Стр. 37

ие може бити нити за једну Јединицу, ии код овог ни код неког другог ооележја. Интересантно је напоменути да све Државе имају, са незнатним изузетком ®ише свкујих мушких држављана у Београду нело ж женских. Процентуално, у Београду има страних поданика само 8 процеиата, што 1 за једну престоницу не представља никако превелик : д| број. Кад се још узме у обзир да скоро поло©ину од тих осам процената саиињавају Руси који су овде оо невољи и које ми више не делимо од нас, значи да мало више од 4 процената странаца живи у Београду; иначе је све сам домаћи елеменат. Интересантна је такође још једна чиње|Н1Ица. После Северних Словена (Руса и Чехословака), који су у Београду заступљени у осетном дроју, најшгае још у њему живи поЛ даника суседних држава. Подаеика ваневропск!их држава има, нарочито акосе још изузме Ш Турска, сасвим мало, свега око 120 лица. Ове податке нећу упоређивати са податцима из других подина, јер не само што та•чвих података нема од рата на овамо, него ч кначе би та упоређења била без велике вредиости. Границе државе су се п-омериле сасвим; што значи на пр. ако се каже колико је пре рата било Аустро-Угарских шоданика и с к,име да се они сад упореде. Али, затО', кроз најкраће време, за десетак дана, ја ћу саопштити јавности са много упоређења подаже о Београђанима шо матерњем језику, податке који интересују један велики део наше јавиости.

ТАБЕЛА 4а. Сумарии преглед становника по држављанству

о*

БИ >Ј

1НЖАВЉ АНА

Д РЖАВА

оЗ 0-

мушких

женских

Свега

1

Криљевина С.Х.С.

118432

93818

212250

2

Русија (емигрантн)

5054

3310

8374

3

Чехословачка

943

873

1816

4

Мађарска

402

380

782

5

Аустрија

2с5

237

502

6

Италија

247

192

439

7

Немачка

233

172

405

8

Грчка

186

165

351

9

Румунија

164

115

279

10

Француска

101

103

204

11

Пољска

93

92

185

12

Бугарска

105

64

169

13

Енглеска

54

43

97

14

Албанија

60

12

72

15

11 1вајцарска

30

40

70

16

Сјед. Сев. Дмер .Државе

42

25

67

17

Турска

. 41

26

67

18

Шпанија

11

10

21

19

Белгија

9

10

19

20

Персија

14

5

19

21

Холандија

7

3

10

22

Бразилија

5

2

7

23

Данска

2

3

5

24

Литванија

3

2

5

25

Шведска

2

2

4

-6

Кина

4

—

4

27

Луксембург

3

—

3

28

Финска

1

2

3

29

Египат

1

1

2

30

Аргентина

—

2

2

31

Естонија

—

1

1

32

Непознато

35

20

55

Укупно

126559

99730

226289

— за прво полгође 1929 А) САНИТАРНЕ УСТАНОВЕ I. Општи преглед. Одсек санитарних установа ушао је у 1929 годину са истим бројем установа са којим .је радио и закључио 1928 год. Од свих ових устаЈно1в.а две су из предрагних година: Цантрална Ам^буланта у ул. Кр. Милана бр. 61, која је отворена, и Завод за Стерилизацију Млека, сада у ул. Кр. Наталије бр. 20, отворен 1905 године у чијем је саставу амбуланта и диспанзер аа дечје болестји од 25-ХН-1925 под. Остале су установе отворене од 1925 гоДине на овамо и то, по редном броју и реду отварања, овако: Амбуланта бр. 2 у Кичевској улици бр. 6

отворена је 29-ХП-1925 год. за опште лекарске прегледе !и превијалиште. Доцније је у тој смештена била и амбуланта за кожне и венеричне болести, од 3 јула 1928 до 5 априла 1929 год., када је ова премештена у амбуланту у ул. Војводе Мишића као сцецијална амбуланта за кожне и венеричне болести. Амбуланта бр. 3 у Средачкој ул. бр. 2. отворена је 1-111-1927 год. као превијалиште и амбуланта за опште лекарске прегледе. Њој је доцније придодата амбуланта за дечије болести 22-ХП-1927 год. која је и сад тамо смештена. Доцније је у њу смештена била амбуланта за очне болести, која је тамо радила од 15 ©ктобра 1928. год. до 5-1У т. г., када је пре-