Beogradske opštinske novine

Стр. 38

ОпШтинсКе НО^иМе

мештена у зграду Централне Амбуланте, а бдавде је у Средачку ул. бр. 2. пресељена амбуланта за женске болести, која је у Централиој сиштииокој амбуланти отпочела рад Јула 1928 'под. Амбуланта бр. 4 у ул. Вој©оде Мишића (код „Мостара") отпочела је рад 17-У-1927 год. као амбуланта ва опште лекарске прегледе ;и превијалиште « радила је као таква до 5-1У-1929, када је у иету зграду смештена амбуланта за кожне и венеричне болести, и првобитна амбуланта у ову претворена. Амбуланта бр. 5 на Савском нристаништу у ул. Карађорђевој отиочела је рад 11 новембра 1927 год. радила до априла 1929 год., када је укииута и запворена. Амбуланта бр. 6. «а Крагујееачком Друму почела је рад 16-11-1928 год. а амбуланта бр. 7. на Вишњичком Ђерму, уул. Милетиној, отпочела је рад 15-11-1928 год. и ове две амбуланте су затворене и укинуте априла 1929. Све амбуланте смештене еу у зграде које НИТ1И еу зидаЈне иити намењене за амбуланте, но су, мање више, 'Случајно за ову сврху иакоришћене. Сем зграде у СредачкСј ул. бр. 2. која је новосаграђена са видним и здравим еобама, и зграде Централне Амбуланте чији положај у центру вароши накнађује ■остале незгоде, све остале зграде за амбуланте еу еаершено неподеане. Ово је оеобито важило за амбуланте 6 и 7, које еу емештене биле у бившим општинеким трошаринеким станицама, пошто еу исте .престале функционисати. Наравно, да .еу зграде, па и те биеше трошаринске станице, претходно преудешене и оправљане, собе окречене, линолеумом заетрте, онабдевене водом и електричним ооветлењем. На жалост, положај појединих зграда био је крајње неповољан, оеобито амбуланте на Крагујевачком Друму и Вишњичмом Ђерму бр. 5 и 7, које су биле иетурене тако рећи на еам друм, изложене великој прашнии и блату. Ове две зграде по плану су имале б.ити рушене, те еу и амбуланте смештене у њих привремено, и внше огледа ради, а поглавито као превијалишта. Ниједна од ових амбуланата није предвиђена ни организована као специјална дечја, очна, жеиска — но су ове поелед■ње накнадно прикључиване првим, т. ј. опецијалне амбуланте превијалиштима и амбулантама за опште прегледе. Предлог да се кожно-венерична амбуланта емеепи у зграду у ул. Вој Мишића није био раније прихваћен, из разлога што ее у (непосредној близини налазе болница и клинике, па и оне за кожне и венеричне болести. Покушај да се за очну амбуланту добије иосебна зграда такође није био уопео, те је |и она првобитно била емештена у зграду амбуланте Средачка бр. 2. Од евих зграда опоредник амбуланти ова

зграда — и ако зидана за приватан стан најзгодније је иекоришћена за циљеве једне 1санитетске установе, и она у овом моменту преетавља најлепшу и иајзгодније искоришћену установу овог Одсека. Централна амбуланта — једина предратна општинска амбуланта — смештена Је у истој згради, која је евојина Задужбиноког Одељења Министарства Проевете. Наранно да ни она не одговара задатцима једне еанитетске устнове, али је на згодном месту у центру вароши, ва раскреници главних трамвајских мрежа и са већ добром етеченом етаром традицијом. У току 1928 год. у иетој згради биле оу омештене, поред амбулантних одељења и канцеларије Санитетског Одељења — канцеларије: шефа, еекретара, писара, архивара које су доцније премештене у Југовића ул. бр. 1. те су на тај начин испражњена одељења употребљена за потребе амбуланте и станице за епасавање. Ова последња смештена је у епоредна одељења Централне Амбуланте са засеб!ним колским улазо^м из ул. Мил. Великог. Првобитно се саотојала из једног фијакера, 1 заразних кола и 1 омнибуеа за пренос болееника, па је постепено проширавана аутомобилима и то: 1923 год. добијен је на рачун репарација из Немачке ирви велики санитетски аутомобил Н.А.Г.; затим еу 1926 год. набављена 3 аутомобила еиетема „Форд", (1 путнички и 2 санитетска), и најзад 1928 год. набављена су два велика еанитетска аутомобила за преное болееника еистем „Интернационал" фирме Омај т. Природно је да ое наглим послератним развитком Београда и рад еанитетоких устансиаа саме Општине развијао и иагло растао, што ее опажа у отварању нових установа 1927 и 1928 год., но ипак ее и при најповршнијем погледу из овог кратког летимичног излагања запажа, као да ее еувише форсирано пошло једним правцем — путем отварања амбуланата — тако званих периферних, при чему еу одлучивале не толико стварне потребе краја и околине, но случајне прилике, као и оне еа »скоришћењем зграда бивших општинеких трошариноких станица, На тај начин се број амбуланата нагло повећао, али њихов ефективни рад није био ии у каквој размери са њиховим бројем. Уз то су унутрашњи распоред рада и фунгирање иојединих амбуланата доста незгодно били раоподељени: амбуланта за кожне и венеричне болести придодата је била амбуланти број 2. у Кичевекој улици, где је 01сетно умањила рад те амбуланте, и доводила до врло непријатне мешавине ванеричних болеоника са обичним болееницима од унуграшњих болести и, још горе, еа разним елучајевима повређених који су долазили у амбуланту на превијање. Амбуланта за очне болести придодата је била амбуланти у Средачкој ул. бр. 2, где је већ пре тога, поред опште амбуланте,