Beogradske opštinske novine

Страна 36

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ред тога, јавља 1се, као друго обележје саиременога града, интензивни и стални нораст његовог становништва, затим раширивање његове простораости и јачање гусииие иасељености, моју су неки урбснисти истицали као најважније обележје града. Свака од ових одлика проучаваиа посебдо, даје зиаиајан материјал за студију класификације а иа оенову њихових свестраних расматрања долазимо до Шодатака иа којима се базира социјално-економ'ока структура велимих градова. Овакво изучавање доводи иас до главиих елемеиата који 'Проистичу, прво, из односа радник сталежа и класа, који у савременом великом граду чине одређену скалу у систему социјалних односа; друго, овакво изучавање даје нам слику професиоиалне диференцијације која сасвим јаоно одликује градска насеља (немачка статистика у 1925. г. имала је близу 12 хиљада детаљисаних занимања); треће, локална диференцијација нам се ^пружа у јаоном облику и даје нам иојам о извесним еоцијалним групама правилно распоређеним по поједииим квартовима вароши и чији је упицај змачајан на вођење комуналне политике. У вези са социјалним појавама, чије је изучавање неопходно према предњем излагању, сва истраживања чисто економеких јчинилаца дошриносе јаанијој слици података за класификацију. У овом реду изучавања супротстављају се два иаоеља: село и град. Привредни чиниоци по степену својих утицаја дају и разлику између ова два типа на-сеља, а задржавајући оне главне додирне тачке које постоје по оили 1СОЦИЈално-економског механизма завионости. Шта је >село ? Шта је град? Енглести градони садржавају 0.8% сеоске привреде, немачки — 1.4%, француски и италијаиски градови 2.5%. Градови у своме неслућеном развитку испољавају свој снажни економски утицај на све појаве у •привредном кретању земље. У многоме зависи напредак од 'оагласности градске и сеоске иривреде и тамо где оиа постоји ми ценимо ту сагласност као важан знак економске хармоније у народно-привредном организму, у молико „светска привреда" не ремети тај однос бацајући једну државу у ковитлац опште светске политике. Енглеска је, на пр., развијала индустрију на уштрб сеоске привраде, у доратној Русији и многим аграрним земљама било је обратно. Али је несумњиво да је град у многоме иривредни регулатор, па се према тој његовој улози опредељује и његов значај. Град је прерађивач сеоскшх производа, он делује на усавршавање и рационализацију земљорада и ®рши у пуној мери свој кулТ1урни утицај. Недалека будућност под импулоом технике у грозничавом развитку допушта наслућивање нових формација, незапамћених у досадашњем развитку. Здружени сви чиниоци укупно донеће нове задатке и потребе за новим настојањима да се у тачној класифи-

ка-цији једнога насеља (предвиде лотребни елемент« за његов^о несметано развијање. * Наш 'Закон о местима,*) данет 16. јуна 1866. г. и допуњен 1885 године, има свега 9 чланова. Ои се појавио нзазван потребама живота које су захтевале извесне нравне норме ради санкције стања. Донесен још 1866. г., у доба првих примена правних начела у нашој администрацији, он није ни могао предвидети цели сплет одшса које нам намеће модерни развитак а, с њим у вези, и нове модификације правних регулисања. Закон дели ова места у Србији, у којима људи у скупу стално живе, на вароши, варошице и села, Он се не упушта у расматрање оног безброја чинилаца о којима је реч у предњем излагању и који добија све разноврснији тип у колико се крећемо под И'Мпул )сом новог духа времена. Закон, затим, проглашава за вароши Београд и ава места у којима сталво пребивају окружне власти. Варошице су именоване у § 3. Закона, а сва -остала неспоменута места јесу села. Закон предви.ђа поступак у случају да се житељство и начин занимања у варошима, варошицама и селима тако временом измени да више не одговара овом досадашњем наименовању. Ту се оставља пуна иницијатива министру унутрашњих дела на чиј« иредлог Књаз доноси потребне измене. За разлику вароши или варошице од села, поред административног обележја вароши, закон форм1улише дужност општина да израде регулациони и нивелациони план вароши односно варошице. У нашој великој држави неће остати без утицаја на развитак њених насеља општи прогрес коме данашња 'генерација присуствује. Нарочито развитак саобраћајне технике намеће вам и нов начив сналажења у целом комплексу социјално-економских и правних питања. ■ Текника иде ире потреба. Пре сто година појава првога воза у Енглеској развила је нарочите потребе које су револуционисале општи привредни жи-вот острба. Прва железничка пруга била је гвожђе набијено у гроб натуралне привреде, а сваки даљи развитак потресао је из основа социјалну динамику и давао јој вове правце. Под утицајем ових таквих појава морало им се прилагодити и наше законодавство у овој области, нарочито тамо где његов еластицитет нружа услове за слачајне п отстреке развитка. *) Наш познати писац из области административног права, г. Д-р Лазо Костић, у „Савременој Општини" бр. 3—4 из 1928. г. дао је веома занимљив коментар нашег Закона о местима, прикупивши грађу, обилну и свестрану, из целокупног писаног законодавства које би, ма у чему, било везано за дух и примену нашег Закона о местима. Као свестрани познавалац чисто законских норми са свима изворима, г. Костић би учинио несравњено велику услугу науци а;ко би у даљем расматрању нашег законодавства из ове области, урбанистички расматрао и наше градове доводећи их под извесне норме класификације у ДУху данашшег развитка.