Besede dra Mih. Polita-Desančića

водпну ерггеку* наступише опет црнп дани по народ ерпски. Pipß.tv орошеиа Војводина није могла плодом -уроди! Ј и за народ српеки. Опустошена села, потрвена по.на. крв толпких јгнака и мученика ерпских оеху само горка уепомена у оној Војводини, која име српско носаше а српека не оеше. У тим данима науке и поуке. ваљало је да ее негдашњи непријате.вк зблпже, да се помире п да једно другом руку пруже, не бп ли пз пређашњик погре.шака науку за заједнички бо.как црпе.ш. То беше емисао оне струје j народу српском, која је настала. чим је еамовлаеноет бечке владе у ЗТарској престала п лтарска уставноет -успоетављена била, Срби пружише братекг руку помирења, и ако је испрва била ирихваКеиа. беше на мах опет одбачена. чпм је поравнање са Бечом склоп.вено. и чим државници мађарски миш.ваху у Бечу наки наслона против немађарских народности у Угарскрј. И од то дрба управо наетају еве то црњи дани по народ српски. Хваљена уставност угарека ноказа ее према Србпма само као привидна, а повесница нас учи. да је привидна уставност гора него најжешка самовласност. Против такове назови-уставности, боре се српски и ромаиски посланици на угарском сабору. Њихов глас, и ако није у стању датп обрт угарској политици према немађареким народностима, то се ииак иа далеко чује у Угарској и изван Угареке, а • тај глас казује, да угарека уетавноет ирема немађареким народностима није израз уетавне слободе, кек да је израз надмокија једног племена над другима. У тој уставној борби за праву уставност и слободу дође иа иослетку ред иа Крајину или Границу. Граничарима. који од екора гпчпку своју оетавише, задатак је допао, да у тој уставној борби српеки народ оиако исто храбро заступе и заштите, као иегда на

10 б

ИРОГРЛМ НАР. КАНДХГДАТА.