Besede dra Mih. Polita-Desančića

малаксала евест солидарности иеђу Србижа и Романнма. ГГри другом као и при првом избору Срби и Романи држахт едожно, и оеујетише напоре владс и владине странке која рачунаше на неслогу мефу Срби.ма и Романима. НИка је хвала браГи Романима. а особито. свештенству романеком, које је предњапило и које се нп чим нпје дало застрашитп. да у смеру свог вође народног, Вићентпја Вабеша. према изборт белоцркванском солидарност међу Србима и Романима еа панчевачким избором узајамно утврди. Избор је обав.вен и сада лежп т мојим. рукама мандат. кога ми је толико иекушанп. ерез, са толикнм пожртвоваљем поверио. Ја оеекам сав терет велике одговорности, који у извршењу тога мандата лежи. Готово свакп од бпрача очекује неки мелем. неку олакшицу од пзабраног посланпка. Тешкоке су велике за еваког српског и романског заступнпка, који би по својој жењп хтео извршивати сврј мандат. То видимо у напорима посданика српске и романске народне странке на угарском сабору. Али ја миелим. да ky одговорити же-.Ђи мојих пошт. бнрача. ако се по мојем пр-вашњем ирогласу будем држао позиатог бечкеречког, односно панчевачког лрограма, н кад ее у свему бтдем придруживао оним заступницима српске и романске народне ■ странке, који су поклољено поверење у сбилатој мери оправдали. Ако је иолитика наука иекуства, то је мађарска влада могла имати дово.вна пскуства са изборима у Крајини у опште, а са избором панчевачким на иосе; могла је црпети науку, да би ваљало једном правац иолитични према српеком народу променити. Оа народом јуначког соја ие може се воднти политика нп наси.ва, ни обмане. Ту ваља народу лојално на сусрет изаки. Кргуина није против утеловлења Угарској. али не вања на њу при првом кораку мучки напастп, . ’ Ш

177

ЗАХВАЛНЦЦЛ ПОСЛЕ ИЗВОРА Г. 187Ц