Besede dra Mih. Polita-Desančića

важну јлогј од етране Романа м.гади : Александар Мочоњи. Но Александар Мочоњп у г. 1873 положи свој посланички мандат. што је био, хога. Јверења, да се са Мађарима неда даље радити. Иза њега остаде ииак v клј6ј као председник његов стриц Антон Мочоњија. А-доба разводачеЈва угарске Крајине, још је био придпчан број Срба п Романа народносне опозиционе етранке на тгарском caoopj. Избори v Крајини јмножили cj тај бррј посланика. Др. Лаза КоетпА др. Иолит. Викентије Бабеш и генерал Трајан Дода, придошли cj на угарскп сабор из Крајине као народноснп иосланици. Кад је дј). Полит дошао на угарски сабор, нашао је тамо од Срба поелацика народноене опозпцпоне странке: дјш. Милетика, дра Макепмовика, Александра ТриФЈНца п дра Лазу Костика, који су свп били чланови народноеног клсба. Романа v том клјој било је j оно доба мало више но Срба. Како cv посланици из угарске Крајпне на угарски caooj) век j потпуном броју дошли*), таки ev иочела еаветоваи.а v народносном клјој o tom : да се учини законски ПЈ)едлог о ЈЈегулисањЈ одношаја j Крајинп. Генерал Дода, који је скроз и скјјоз позиавао КраЈинЈ. давао је врло добре податке за Формулацију тога предлога. При саветовањима живо cj } чествовали Милетик п Бабеш. Иодиашање са.мог иредлога ОЈде повереио ианчеиачком иосланику. II тако на скоро, како је др. Иолит дошао на сабор, добпо је прилику да стуии еа беседом иред, угарски оабор. Та беееда еа предлогом гласила је:

• : ) llо изиориоз! аакону од г. 1848 свака граиичарска регимеита и шзјкашки батаљоп, хмоглп су слатп само по једпог иос.гаиика' на угарскп сабор и тако читава угарска Крајипа могла је имати само четири иослаппка.

180

НАРОДНОСНИ К.IУI! НА УГАР. САБОРУ.