Besede dra Mih. Polita-Desančića

201

МЛ fjAI’CKA И Н.ЛРОДНОСНЛ ЛШСАО.

Тисина беседа као одговор Политу бида је управлвена конко прохив народности. тодико. и још више против крајње левице, која је беседу Политову одобравала. Тиса је назвао таково 'одобравање правим „злочином ' са гледпшта мађарског. Но на сваки начин беседа Политова означила је народносно, а Тисина.маi;apcivo становиште. Ту мисао схватио је др. Милетић. те је у „Вастајви” о Политовој беседи иаписао чланак лод насловом: Сусрет мађарске п „народносне 44 мисди који је чланак гласио : Панчевачки посланик држао је беседу. у којрј је разложио, како идентиФиковање државе са мађарском народности доводи државу у опреку са демократичним начелима и установама, и како Угарска постојати може само као ..источна Швајцарска 1 . или никако. Том приликом на крају избачена ракетла: да te Мађари и Орби, кад источни рат букне, на бојном по.ву састати се. иослужи Тиси КалмаВу за излику, да сутра цан. трећи дан изборне расправе. еве своје стреле проспе на Полита. и на политику народносних заступника. Тисин одговор праћен је, као што пештански ли-стови пишу, бурним усклицима са десна и лева. Тиса види у Политовој беееди две главне мислн и тежње ; једну да на основу демокрације не може постојати народна, него само иародносна држава ; другу, да Угарска или не може. или само као „источна ХПвајцарека 11 постојати може. Тиса се позива на северну .Америку, где је „по љеговои зиању“ демокрација одомакена. и где ее „по његовом знању“ становништво не састоји из самих Енглеза, или урођених Американаца, него из таких, који разним народностима припадају, а особито из млогих Немаца. Он „зва“, да је севериа