Besede dra Mih. Polita-Desančića

сваке народноети. наси.ве. под којим cj оне (~народмости") дотде стењале. докле истрајноет мађарског жив.ка није и њих ослободила. Прпзнајемо истрајност мађарског живља, али неможемо ирнзнати да је он једини и нас ослободио. Било је ту и наше помоћи, а помогла је још више констелација европека, пораз немачко-централистпмне Асстрије на СолФерину и Оадови. Ко може добар стојати. да не могј иодобне околности наступити за ду алиетичну, немачко-мађарску, 20 милиона Славена уз зид притискујућу Аустрију? Тиса вели. да би у оном часу, кад би науку, да је мисао мађарске државе неоправдана и немогућа, не само појединци него и маее остварити хтеле, свагсако састали се „код Филипија" (т. ј. на бојном по.ву), но на таки загр.вај. koJpi обојима може опасан бити, али из кога и за мађарске противнике избављења може бити само, ако они т. ј. Мађари победе, јер ако се и опет догоди, што се једанпут догодило, да савезом са реакцијом и апсолутизмом Мађари подлегну, то би и народности пале, и лежале донде. док их Мађари не подигну. Ми и на то велимо : да нити су нас Мађари избавили. нити вредности има тако подизање, које пале само на то подиже. да другоме елуже. Но г Гиса наравно неће да призна, и допусти. да су „подигнуте 11 народности .слушкиње мађарства. ~Ми смо, вели он, створили закон о народноетима, којим дајемо равноправност у муниципијама на широком основу; при устројству судова распрострли смо слободно употреб.вење језика до судова првог степена, и од оно доба, од год. 1868. ие еамо да је сваком могуће путем права удружења, и састанка радити за просвету својих супдеменика, него смо такође створили закон. по ком се у самим оним основним школама, које држава издржава. на оном језику обучава, којим до-

203

МАђЛРСКА П НАРОДНОСНА МИСАО.