Besede dra Mih. Polita-Desančića

у дугачкој беседи не бпх могао рачтнати на \ важсиу пажњу пошт. дома. и за то не само да ky кратак бптп него kv чптаво Финанспјско пптање једним малпм потезом да ознаним." ~Фпнансијска наука, а оеобпто v порезнпм пптањима има чудновату арптметпку. по којој често два пут два не чпнп четирп. него више пута два пут два чини ну.ту. Ја кад сам први пут прочптао прорачун п порезне пданове пошт. мпнпетра Фпнанспје. нехотице ми је на памет пала Фпнанспјална операцпја једног турског мпнпстра Финансије са подпзањем пореза. У малој Азпјп, особпто у околпци Ангоре, још пре неколко година. цветало је газдпнство са овцама. Ттрекп мпнпстар Фпнанспје рачунао је, да бп могао из тог цветајућег газдпнства новп извор за доходак државнп наћи. Дакле.м шта је чинно? Начпнпо је монопол од марвене еоли, а поред тога је још подпгао порез на ангорске овце. Он је рачунао, да ће тим начином држдвни прпход од ангорскпх оваца најмање удвостручити. Али пос.ведица била је та, да је становнпштво плп продало овце, илп пх дало на касапнпцу. а к томе велнки део становнпштва још се п иселпо. Фиианспјска операцпја не само да није удвоетручила државни п])иход са подпзањем пореза, него то подизање пореза пмало је ту посљедицу, да држава ни доондашњп прпход није добила. Прпход се редуцпрао на нулу. Пре неколико мееецп читали смо у новинама. да у околици ангорекој епротпња п глад ужаена пустошења чини, п у томе можда пма велпку заслугу тај турекп миниетар Фпнаиеије. То је баш оно, да по Фмнанепјској науцп у гштаљима пореза увек има два Фактора: једно је држанпа потреба, а другр порезна способноет становништва: ако се ова два Фактора не комбинирају, онда често може да чш-ш два пут два нулу. (Тако је крајња левица).“

214

БЕСЕДЛ ПРП БУЏЕТСКОЈ РАСПРАВИ Г. 1875.