Besede dra Mih. Polita-Desančića

216

БЕСЕДА ПРЦ БУЏЕТСКОЈ РАСПРАВП Г. 187$.

са директним порезом т.ако оптерећена. да то.мс примера у читавој Европи нема, а то је баш она врста пореза, која је најосет.Бивија. јер из џепа управо у порезно звање иде. Ал и у опште- Угарека је са порезом претерекена, јер грађанп Угарске пдакају на главу више пореза. него грађашш Русије. Швајцарске, Норвешке. Шведске. Даније, Шпањолске. наједнако плакају са становницпма Холандије п Белгије и само мање од становника Аустрпје, Енглеске и Италпје. Но ко бп смео тврдитп, да је газдпнство n порезна способноет грађанина Хгарске иста, као грађанпна Белгије и Енглеске?! Даклем ако се то тврдн. да Угарска са норезом нпје претерекена. п ако је то гледиште меродавно у Финансијској политпцп наше отачбпне. онда безусловно мора сњедовати Финанеијска катастроФа." ~Па -еад нек ми је допуштено, да реаеумирам оно што сам казао. Из заплета Фпнанеијекпх за нас нема другог изласка, него да се базпс поравнања од 67-ме илп рашпри или стзи, одиосно државноправна самосталност и неодвпсност Угарске успоставп tertimn non clatHr.“ „II пошто еадања влада како у државно-правном питању, тако и у унутарњој политицв не показује тенденцију. с којом би се нашим Фпнанепјским нево.вама могло помоки, то не могт нмати иоверења у таковој влади, и не могу ф гласати за предложенп државни прорачун. У том смислу подноси.м у име моје и мојпх другова један предлог за одлукуА „Још само неколико речи па да заврншм мрју беседу.“ „Ја не змам, да-лп она велика дезилузпја. која је уењед поравиања од год. 67-ме, у Финансијском стању наступила, да ли неке још у векој мери настушгго. у онрј вишој политици, која је била при склапању по])авиања од год. 67-ме меродавна, особито у обзиру