Besede dra Mih. Polita-Desančića

био отступпо са мииистарством Битбвљевим, није хтео више да зна за портФењ министарски. Гици кашње бл-де изабран за председника саборског. Но баш Гици, који је са Тисом водио средњу левицт, својим пређашњим тласком у Деаково министарство као министар Финансија, потресао је опозицију средње левице против поравнања од г. 1867 и показао је могућност сиоразума ове странке са Деаковом. Зем.виште дакле било је веГ приправљено за фузију меДу ередњом левицом и Деаковом странком. За то, чим је Тиса у буџетекој расправи само пружио прст помирења Деаковцима, они радО'стно прихвате читавл' руку. Јер заиста. Деакова етранка није имала кл'да. У земљи јако дискредитирана, тешко је могла дочекати нове изборе, што су на прагу стојали. Деакова странка морала се ма с којом странком Фузионирати, да колико толико влает у својим рукама одржи. Фузија са консервативном странком није јој годила, а није била ни еигурна, да ће при изборима према средњој и крајњој левици моћи већину задобити. Дакле фузија са средњом левицом, чим је ова изјавила, да према ..жалостном 11 стању земље „одлаже“ опозицију иротив иоравнаља од год. 1867 та Фузија добро је, дошла била Деаковој странци. Чим ссг} г се обе странке у том обзиру епоразумеле, то је лакше ишло са саставом министарства. Наравно да је Тиса. вођа средње левице, морао ући у министарство. Но Тиса тада још је био persona ingrata у дворским круговима у Бечу, те није могао одмах постати ми нис тр о м-п редс ед ни ко м; он се морао задово.вити. да за кратко време буде министар унутарњих послова. Министар-председник пак постане доондањи министар око особе Њег. Величанства, persona gratissima на двору: Бела Венкхајм. Чим је Тиса ступио v министарство, био је од.

2-21

ФУЗПЈА ДЕАКОВЕ СТРАНКЕ СА СРЕДЊОМ ЛЕБИЦO3I.