Besede dra Mih. Polita-Desančića

тпв народности. Така прплика дала му ее у једној доста незнатној расправи. Дана 13. апрпла 1875. била је на дневном реду раеправа о законском предлогу ради мађарског позоришта. У тој расправп устане Милетић и разложи, да Мађари из зема.вских еретстава потпомажу њпхове нар одно-култур не цељи, а народностима за њпхове кхлтурне це.ви не дају ни крајцаре, да су новосадској српској гимназији одузели земаљску потпору, исто тако као и романској у Брашови. Шта више, да еу словачке гимназије, што су Словацп сопетвеном муком подигли. укинули. На послетку рече МилетиК. кад би он био члан мађарског народа, који има тако богату аристокрацпју и тако велику варош, као Будимпешту, да би се он етидио, да за мађарско позориште из земаљских сретстава потпоре тражи. Ради овог говора био је МилетиК предметом жеетока нападаја, но он међу тим после свога говора изађе из дворане еаборске. Др. Полит, који није ни мислио у тој расправи учествовати, држао је. да Ке раздраженост ублажши, ако разложи, да је начелна разлика у схвакању овог предмета, међу МилетиКем и народносним посланицима с једне и Матри.ма с друге стране. Но Полит место да је ублажио духове, он их је још векма раздражпо. Тадањи кратак говор Политов и одговор Тисин, као и реплика Политова, гласилн су овако : Др. М их. По л и т-Д есан чи К: „ Оио, што је посланикМилетиК навео, јесте питање начелно. И начелно питање у опште је, да ли ствар позоришна које народноети појединце може (живо противословље, немир) и доћи пред ово законодавно тело Угарске. Ја добро схватам ваше гледиште. Ви претпостављате, да је Уга.рска држава једнога народа, и онда дабогме, да и питање народног позоришта може се изнети на среду. Али ми нисмо тога мњења. Ми држимо, да је Угарска др-

223

РАСПРАВА 0 UtejAPClvOM ПОЗОРИШТА.