Besede dra Mih. Polita-Desančića

и Француску н Сардпннју победнтп наједаред тако страшни пораз као што су биле бптке код Мађенте и СолФерина морао је на бечке кругове утисак највеСег очајања учинити. Поеле тога пораза прешло се v другу крајност: бечки круговп постали су малодушнп. На сваки начин и онда. кад се бечки кругови мало опоравише од те малодушностп. морали су увидитн. да се са системом Баховом у Ауетрији даље владати не може. И заиста. мокни министар Бах наскоро даде оетавку. С ппгме паде знаменита п злогласиа Вахова система. Но пошто се Бахова спстема хтела веБ мењати, морало се размислптп. шта да се на њено место стави. Хоће ли ее монархијп устав дати и какав? У том су се бечки кругови дуго колебали. Напослетку смислише потражити савета код најодабранијих људи у монархијц. То беше постанак тако званог „умноженог царевинскога већа" (verstarkter Reichsrath). Царевинеко веке било је највиша област у Ауетрији, саетав.вена из највиших чиновника за прппрему закона и ,за давање савета круни. То царевинско веће хтедоше потоме „умножити” са независним, упливним њудма из читаве монархије. Сазваше дакле из читаве монархије најзнаменитије људе, који гласа у монархији и код свога народа имафаху. У том сазваном царевинском веку главни је предмет расправе био; да ли да ее система централизације задржи. или да се код појединих земаља њихове особине у обзир узму ? Мађари, Чеси, Иољаци бранише ово последње становиште, дочнм Немци 6exv за централизацију. Но етановнште „хисторијско-политичних индивидуалитета" како је тај израз тада гласио доби превагу и тим беше прва победа Мафара (управо њихових консервативаца) означена. Но и после разласка царевииског већа. бечки К])угови дуго се колебаху, какву ће систему да уведу за

УМИОЖКИИ РАЈХСРАТ.