Besede dra Mih. Polita-Desančića

Талијаншха v кра.Ђевини Италији. али га тамо никаква же.ва не вуче, Француз у кантону Женевскоах никад није завидио величини Француске. Тиме неТу да рекнем, да се у Угарској уведу кантони, него сам хтео само то petn, да би се у жупанији угарској могла наћи .архимедова танка, са које би се могло решити пптање народности по правици и на основу државног права Угарске. “ ..Поштовани доме! Ви сте са гледишта ваше народности са муннципалним законом автономију, самоуправу жупанијску скоро сасвим илузорном унинилп и сада све више и више тежпте централизацији. Зашто? Опет са гледишта ваше народности. Но куда то води? Господству племена. Г осподство племена пак ако настане у Угарској, начиниће од питахва народноети не пнтање административно, већ питање силе. Но питање силе не може се дуго одржати, јер напредујуВа цивилизација као што је укинула господство властеле," тако ће укинути и господство племена. Н у овом обзиру врло се чудновата појава показује у Угарској. појава, што стоји у свези са заплетима на истоку. (Чујмо!)“ ~У читавој Европи: у Еиглеекој, у Немачхсој. у Француекој, у Италији, свуда имају извеетне симпатије за усташе хришћанеке, само у Бечу и у Пешти воле Турке. (Кретање). Новинарство је ту турскнје. него сами Турци у Цариграду, шта випхе један пештански лист, који етоји у евези са угарскнм министарством и •са миниетаретвом изванских поелова у Вечу, назвао је у г сташе пустајијама и лоповима. (Кретахве.) Ја поштоваии доме, предпоетављам од чаети мађареког народа, од оног народа који је у повесници толико страдао, који се и сам морао ослободити од турског јарма. крји је још недавно осетио сву тежину самовоље, макар и цивилизоване самовоље. предпостављам од тог народа, да је другог мхвења него поменути лнст. Но нека буде

■233

БЕСЕДА ПРИ РАСПРАВП БЕСЕДЕ Г. 1875.