Besede dra Mih. Polita-Desančića

једногаасно“ на знање узео. тако је Тиса увек наилазио на одобравање, кад је у источним заплетима знао да иредстави ствар, као да је мађарске интерес очувао. С друге стране пак ус.вед источних догафаја, знао је Тиса као што емб век еиоменули задобити поверење бечких кругова, јер је Мађаре задржавао од туркоФилске политике. Но Тиса се преварио у том, кад је у одговору Политу рекао, да се Србија неке заратити са 'Јурском. Догађаји су противно потврдилп. Аустро-Угарска истина да је претила Србији, да ако се ова са Турском зарати, да ke интерновати, али кад је дошло до рата меДу Србијом и Турском, Аустро-Угарска уздржала се од свакога мешања. Месеца априла и маја г. 1876, век није могло бити сумње о том, да ke се Србија са Турском заратити. Јавно мњење у Србији бурно Је захтевало рат са Турском. премда је много што шта неприправно било за рат. У највекој обмани у обзиру приправности за рат, ,били су баш војнички круговк у Србијн. који су омаловажавали војену снагу аурску. Месеца маја отишао је др. Светозар Милетић у Београд, да се као новинар обавести о положају према предстојећем рату, а имао је и свога приватнога посла у Београду. Био је свуда у Београду са одииковањем дочекан као вођа овостраног Српства. Први српски државници правили су му посете. Пошто из преДашњег времена _3астава“ није пријатељски положај заузимала према влади пок. кнеза Михајила, то пријате.ви Милетићеви саветоваше му, да учини посету кнезу Милану. Милетић учини ту посету, но такн после тога, пештанске новине беху г пуне комбинација о тој посети и подметаху Милетићу свакојаке намере. Еад ее Милетић из Београда у Нови Сад вратио, иапише знамевити ситуациони чланЦс у „Застави“ под

■2G3

РАТ СРБПЈЕ ПРОТИВ ТУРСКЕ Г. 1878.