Besede dra Mih. Polita-Desančića

Беседа и интерпелацпја гласила је овако : Беседа п пнтерпелацпја Дра Мпхапла Полпта-Десанчпћа 3. марта 1877. (По стеногр аФиј н.) „Поштовани доме! Бићу тако слободан да управим интерпелацпју на штованог г. миниетра-председника v погледу источнога питања, односно одношаја Аустро-Угарске према Руоији у том питању. У колико важност предмета допушта, стараћу се да се у кратко изразим. Свакако пак молим попгговани дом да ме пажњиво и стрпљиво саслуша.“ „У опште се осећа, како овде у сабору, тако и у целој земљи, да се притиском извањских одношаја криза у Угарској попела на неку извесну висину. Велике неугодности што су произвеле једва савладана министарска криза, преговори у Бечу и цело банковно питање, ванредно су увећане неизвесношћл" спољашње ситуасије. Општа криза, коју је изазвало источно питање, није ни у једној земљи тако тешка као у Угарској. Изравнање са Аустријом чини се под тим теретом готово немогуће. Немојмо се одавати илузијама. Садања се ситуасија веома разликује од оне у години 1867. Тада је Аустрија била упућена на Угарску а данас, услед развијћа источног питагва. упућена је Угарека на Аустрију и принуђена је да попсшта. Битност ствари не састоји се по себи у банконном питању, него у томе, што Аустрија због промењеник одношаја из банковног питања може начинити питање силе. Не давно питао је г. заступник Ернест Шимоњи господина министра-председника, да каже, шта би било,

су тада сваком ириииком демонстрирали. Вкше пута су дра Полита на у.шци Фиксирали. После саборске седнице морао је Полит више пута, да избегне руљу ђака пред саборницом, брзо сести у кола па се одвести у свој квартир пешке није смео ићи.

287

ИНТЕРПБЛАЦИЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА РУСИЈИ Г. 1877.