Besede dra Mih. Polita-Desančića

вана. она свој поступак равна по оконностима. У остал.ом морам изјавити, да оно. што је поштованн г. министар-председник изрекао. да се Аустро-Угар cffii у иетонном питању . све једнако још придржава начела тројецарског савеза да ја ту изјаву на врло угодно знање примам. примам на врло угодно знање због тога, што држим. да би свака друга политика у источном питању за нашу отаџбину врло опасна била.“ „Пошт. г. министар-председник изволео је епоменути, да је истина то. да сам ја имао лане право што сам казао. да ће Србпја рат започети против Туреке, али да би бо.ве по Орбију било, да је он имао правоУ ..IJo, поштовани домс, оно искуетво, што је Србија у поснедњем рату учинила, то иекуство учинили су још и други народи. Да каква мала држава не може противстати огромној снази какве веке државе, то није никакво чудо. (Немир, вееелост.) Србија дошла је од прилике у исти положај, као и Пијемонт г. 1848. Није се Пнјемонт тада заратио са Аустријом, што је држао да је јачи од Ауетрије, већ за то, што се надао, да ако са Аустријом започне рат, да ће се читава Италија подики и узањ пристати. Тако исто је изостао и устанак, коме се Србија надала. (Веселост). Но за то што је Орбија у рату несретна била, не може служити разлогом, да ее народ једне суседне државе према њој са тако мало деликатности понаша. (Гласови: а Срби г. 1848?)“ „Поштовани г. миниетар-председник изв.олео је у обзиру цариградске демонстрације реТи, да угарска влада није имала повода што учинити против те демонстрације, јер би се иначе огрешила против личне слободе. Ја сам у мојој интерпелацији век рекао, да ја немам ништа против тога, што се демонстрација у опште догодила, али начин, којим се догодила, томе ја приговарам. Но ствар има још и неку другу етрану.

301

НА ОДГОВОР ТИСИН О ОДНОШАЈУ ПРЕМА РУСИЈИ.