Besede dra Mih. Polita-Desančića

306

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА 0 ПАРНИЦИ МИЛЕТИВЕISOЈ.

j јужној Угарској изненађење ■ протзроковао, него који је и поводом био, да се ради Милетикеве парнице најжив.Бв нападало на правостдство Угарске страним новинама. (Барон Кае упада: Ко пшне у те новпне, какве-су то новпне?) Стајало је то у „Алг. Дајтунг-у“, и у „Политици". Ствар је у томе: На једаред донеше српске новине са велики слови телеграме пз Београда, да се у Милетићевој парници нека акта пзгубила, п да се сведоци у Београду морају преелушатп. Ја еам томе веровао и нисам веровао. Кад еам у Будим-Пешту дошао, обавестио сам се о том код самог истражног судца. Питао сам га, да ли је иетина, да су се нека акта у Милетићевој ствари изгубила? Он ми је одговорпо. да и јесте и да није. Ово је пак у ствари: Будим-пештанеки суд управио је на варошки суд београдски једну реквизицију, да се неки сведоцп у Београду преслушају. Београдски суд преелуша дотпнне еведоке и пош.ре акта у Пешту. Истражни еудац чека и чека на та акта. Прође једна неде.ва. прође друга, трећа, акта из Београда не долазе. Тада пстражни суд управи пожурницу у Београд, но на његово велико чудо добије одговор. да су акта век давно и давно - у Пешту послата. Пстражнп судац видећи на послетку, да ее акта ннкако пронаћи не могу обнови реквизицију у Београд. “ „ Mei)j тим се ствар разјаснила. Акта истпна стигла су у Пешту, ал ие будим-пештанеком, него пештанском суду за околпну (Pest vicleki torvenjszek). Ту су неко време лежала, јер наравно дотични рвФврент Hiije обвезан сваки акт таки решити. Кад реФерент на послетку узме акта у руке, види да еу иста српским језиком састав.вена. Поша.ве их одељењу минпстарства за преводе. II овде су акта неко време лежала и кад су преведена била, пош.ву их натраг иештанском суду за околину. где кад увиде