Besede dra Mih. Polita-Desančića

514

БЕСЕДА ПРП РАСПРЛВИ АДРЕСЕ Г. 1881.

А_устро-Угарска, која до сад није знала ееби стећи нн најмање симпатије на балканском полуотоку, држава, која себи код куће није кадра да уреди одношаје својих народности, та држава да заузима балкански нолуоток то нема смисла. Но да је поход до Солуна и могућ, те да Аустро-Угарска заузме балкански полуоток, ја не познајем народа v нашој монархији. коме би таково решење источнога питања мање могло годити него мађарском народу. Да Аустро-Угарска у себи још више словенског живља прими него што га већ има ово би најгоре било баш по МађареА „Ја држим, поштовани доме, да је најбоња источна политика за Аустро-Угарску. а оеобито за Угарску, пријатељство и добро еуеедство са истонним народима. Никаква анексија, никаква освојења. Нсток, источним народима то је за Угарску све донде, док целокупноет њена није у опаети, најцелпсходнија политика. И према томе евакуација Боене и Херцеговине од стране Аустро-Угарске не лежи само у пнтересу тамошњег народа, већ баш у еминентном интересу мађарском. “ „Но евакуацпју Босне и Херцеговине могао би поискати и еваки потпиеач берлинеког уговора, јер Аустро-Угарека берлински мандат испунила није. Управа у Боени и Херцеговини тако је рђава, да ее гора замиелити не даје. И Хришћани и Турци једнако су незадовољни том управом. Атстр о-Угарека за три годпне, а ево идемо сад већ и у четврту годину, није баш кадра у Босни и Херцеговпни етворити ни у најмањој мерн уређене. цивилизоване одношаје: управа je готово гора него под Турцима. Аустро-Угарска дакле берлински мандат иепунила није.“ „Но да окупација Босне и Херцеговпне нема цели и смиела, то најбоље показује састанак царева у Данцигу. Ми смо ушли у Боену и Херцеговину уздајући