Besede dra Mih. Polita-Desančića

л’ ееби снаге, да води рат са Рдсијом, ако она има тога самопоуздања. и ако Угарска мисли, да је то безопасно подузеке, па се у том саглашава, да се води рат против Руеије, то немојмо оклевати, не губимо снагт и време са угушивањем устанка у Херцеговини. веР против Русије и доведимо ствар на чисто.“ „Ал рат против Русије као да.није сасвим безопасна ствар. За ово мњење могао бих навести једног класичног сведока. а то је гдавом поштовани г. министар-председник. Он је једном у делегацији рекао, да се ни у последњем часу евога живота неке кајати и да зато потпуно прима одговорност што се г. 1877 нисмо заплели у рат са Русијом. (Гласови: рекао је баш овде у сабору). Дакле овде у сабору је учинио ту знамениту изреку. Потпуно се слажем са поштованим г. министром-претседником и врло се добро опомињем, да у оно доба. кад је у овом поштованом дому текла расправа о источном рату, да сам ја одобравајући поступак владе што ее није дала завести од шовиниетичне струје, г. министру-председнику први пут, а зшжда и последњи пут моје поверење изразио.“ „Но ако ствар тако стоји. да је у оно доба рат са Русијом опасан био. је ли тај рат сада мање опасан? Тада су се Руси морали зауставити пред Плевном, Балкан још ирекорачили нису, Турска је стајала још у пуној енази. Устанке у Босни и Херцеговини знала је Порта сама угушити, шта више и Србију је победила. Тада је могла бити Тур.ека снажан савезник Аустро-Угарске. К томе долази, да је тада на крмилу у Енглеској стајао Биконофилд: министарство Русији сасвим непријатељеко, а нама посве пријатељеко, које би нас у свему потпомогло. А како данас ствари стоје? Данас је Турска поготово поништена, из њених развалина додигла се Бугарска и источна Румилија,. данае имамо пред нама две независне хришћанске кра-

б’25

БЕСЕДА ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.