Besede dra Mih. Polita-Desančića

морала. би бити слобода и незавиеност иеточних Славена, и незавнсноет. Босне те што скорпјп пзлазак из ње што се наравно еве потп.уно елаже са захтевима и жељама наше крајње левице. Прелазећи на аграрно питање у Босни. нагласио је г. Полит дужиост земљиштног растерећења, и пошто то наша монархија није кадра одмах епровести. да бп веС зато морала оставити Боену. Мн с наше стране не увиђамо ту велику прешност. ТПто је г. Полпт казао о енергији владе против народности, и о.слабоети према горе то је наравно морало наићи на најживље одобравање крајње левице. јер се неда порицати, да у том има мало истине. У опште морамо се псклонитн пред изванредном вештином великосрпеког политичара, е којом вештином је знао шовинистичну мађарску странку нашег сабора за његову полптику задобптп. Разбацане примедбе г. министра-председника Тиее, које је онако неприправан баш пред закључак седнпце учинио, нису бпле кадре, да утиеак те опасне беееде забашуре. „Будапешти Хпрлап 11 донео је уводнп чланак о Политовој беседи, те признавајукп велику ветптпну Политову опомиње ма|арску публику, да се неда заварати лепим речима Политовим, јер је Полнт „био васпитан на државни трошак Русије, која га сада као свога агента држи у Угарекој.“ На ово је др. Полит дао у исти лист ову изјаву; Поштовани г. уреднппе! У данашњем уводном чланку Вашег поштованог листа, читам да сам ја „на државнп трошак Русије ваепитан“ и да сам „руски агенат“. Коме су моје породичне околности познате, знаће, да је мој покојни отац доста имукан био, да меје могао о свом трошку школовати. У оеталом ја се нисам у Русији ве!\ у Бечу изобразио, где еам пуних

546

УТИСАК БЕСЕДЕ О БОСНП.