Besede dra Mih. Polita-Desančića

штам то је са свим модерно схваћање. Знам га. давно га знадем. тамо у Блунчлију стоји: die Sclrale ist Staatsschule. Ho модерне установе могу се само тамо уводити, где постоје за то услови, где тим установама повесничкн развитак одговара. Па зар се модерни преображај наставе само т туторисањм државном састоји ? Mu нисмо у стању уетанове западних држава подражавати, где свевласти државној одговара културно јединство. Какав несмисао би био, кад бп хтели наставну еистему Француске подражавати! Ми нпсмо у стању нп да замнслимо неке наетавне установе Француске. У Фран-. цуској саевим што друго значи ~imivorsite u него у нае свеунилиште. Тамо сасвим што друго значи „ecole normale,“ него у нас нормална школа. Француеки „Iусее, <£ је еасвим што друго, него наша гимназија. Ко бп хтео од наших гимназија да начини неке конвикте, ко би хтео у наше гимназије да стави на управу чиновнике као што су : proviseur, censeur, repetiteur? То су такове установе, помоћу којих је државна тутела у свима појединостима изведена. Хтети подражавати v Угарској оно, што за Угарску није, то је прави несмиеао. Па ипак има .вуди, има послаиика, који хоће да сравне Угарску са Француском. Ја сам живио у Француској. тамо сам много шта научио, ал ипак нешто нисам знао, што сам тек ових дана овде у сабору од' поштованог г. посланика Гринвалда научио. (Чујмо!) Зби.ва, г. посланик сравњује Француски ~patois“, језик простог света са Француским књижевним језиком према Језицима нема!)арских народности v обзиру ма|арског Језика. (Порицање). Но поштовани доме, да овако што каже какав посланик парламенту источне РумилиЈе, то би се дало опростити, ал кад се тако што рекне у мађарском парламенту онда Је то за мене непојмњива ствар. Господину поеланику Гринвалду будућност Угареке задаје велике бриге. Он вели: велика

бб4

БЕСЕДА ПРОТПВ МЛ ЦЛРИЗАЦИЈЕ Г. 1883.