Besede dra Mih. Polita-Desančića

државе као такве не могу имати језика,- (Кретање.) И сам израз ~Staatssprache <£ ннје иемачки. јер Немци кажу „ Amtsspraohe“ и израз ~Staatssprache! ! увткао ее у иемачки језик само из Аустро-Угареке. Постоји језик енглескп, језик француеки, језик немачки, п то је званичан језик дотпчних народа. Чим пак држава прекорачи ону сФеру, која припада народима, онда таки настаје језичко наеи.Ђе. Пстина. поштовани доме. има мадих народа, који етоје на мањем ступњт изображења и који до извесне границе усвајају језик каквог великог културног народа, али то не бива никад државним сретствима и наеилним начнном, него свагда привлачном снагом. коју евака виша култура у себн садржава. Навеигћу јаене примере. Руека влада v бившпм по.бским покрајинама ма да са државним сретствима хоће да распростире руски језик, ипак нема никаквог успеха. И сам онај руски чнновник, који је по.вске народноети, само тодико научи руски колнко му је нужно за званије: изван званија у друштвеном животу он руски не говори. На против у Азији, у азијатеким покрајинама руским, руеки се језик тако јако, тако огромно развија, да ми о томе у Еврбпи ни појма немамо. Они мали азијатски народи. чим науче читати п пиеати, чим обуку европско, одело, хоке таки да су Русп. Онај мухамеданеки Татарии. који у крчмама Петрограда као крчмарски послужигел. служи, као и онај кнез грузијски и мингрелијски, који у палати у Москви живи све су то Руси од главе до пете. А зашто то тако' бива, да руска влада са државним сретствима у бившим по.бскнм покрајинама у обзиру распростирања руеког језика нема никаквог успеха, дочим у азијатским покрајинама без ведиких државних сретстава има највеКи уепех? То је зато, што је у по.бским покрајинама култура по.вска јача од руске. На против по.Бска култура не може да .ее такмачи са немачком

5б6

БЕСЕДА ПРОТИВ МАЦАРИЗАЦИЈЕ Г. 1883.