Bitef

kungliga dramatiska teatern i njegova istorija

Smatra se da Je Kungliga dramatiska teatern (Kraljevsko dramsko pozorište), popularno nazvano »Dramaten«, otvoren 17. maja 1788. godine. Od toga dana pozoriste radi neprekidno punim kapacitetom. Osnovao ga je švedski kralj Gustav 111. Tokom svoje istorije problem je bila zgrada. Godine 1793. Kraljevsko dramsko pozorište dobilo je jednu plemićku palatu, pored opere, kao svoju matičnu kuću; ali Je tu zgradu godine 1825. uništio požar. Nova nije sagrađena, već je pozorište radilo u istoj kući sa operom. Ta situaeija produžila se do 1863. kada je u Ime tadašnjeg kralja otkupIjeno jedno privatno pozoriste, te je tako Kraljevsko dramsko pozoriste ponovo steklo sopstvenu zgradu. Ona je, medutim, bila stara, njeni najbolji dani bill su minuii postepeno je postajalo jasno da je neophodna nova pozorišna zgrada. Zahvaljujći pomoći građana današnja pozorišna zgrada otvorena je 18. februara 1908. BHa je to, po ukusu onog vremena, lepa zgrada sagrađena od švedskog mermera, koju su ukrasili najbolji umetnici te epohe. No posle kratkog vremena pokazalo se da je to pozorište premalo I nedovoljno da posluži kao mesto za ostvarenje novih strujana u pozorišnoj umetnosti. Vise puta je dogradivano, a njegovo renoviranje ni do danas nije dovršeno. Godine 1945. otvorena je jedna mala kuéa sa 345 sedišta. Veliko pozoriste ima parter 1 tri galerije. Posle reno-

viranja raspolaže sa 790 mesta. Još teži su bili ekonomski problemi. Kraljevi XIX veka bili su mnogo manje darežljivi prema pozorištu nego Gustav 111. Švedska Skupština preuzimala je veoma teške ekonomske obaveze. Od godine 1888. državna pozorišta uopšte nisu primala novae, a Dramsko pozoriste prešlo je u ruke nekog privatnog udruženja. Takva situaeija trajala je do 1908.; kad je otvoreno novo pozoriste, država je ponovo preuzela finansijsku odgovornost. Sada se godišnji budžet u Ministarstvu kulture tretira kao deo državnog budžeta, dok država članovima pozorišta osigurava starosnu penziju. U repertoaru pozorišta »Dramaten« postoje četiri cilja: Prvo: klasična švedska drama, što jednom rečju znači Strindberg. On je bio i ostao najznačajnija pojava u švedskom pozorištu i Dramsko pozoriste je po opštem mišljenju kuća Strindberga. Drugo: Savremena švedska drama: delà poststrindbergovske epohe: Hjalmar Bergman, Vilhelm Moberg, Per Lagerkvist I Herbert Grevenius. Treće: klasična drama; što znači Šekspir, Molijer, Holberg, Ibsen, Čehov, all I Sofokle I Euripid, Goldoni, Bihner, Rasin Tolstoj i drugi.

Četvrto: aktuelna drama; koja sve vise slice prevagu, jer je publika rado gleda i umetnici, glumci kao i reditelji toj novoj drami rado posvećuju svoje snage.

ingmar bergman

biografska beleška

Roden je 1918. godine. Za vreme studija na Stokholmskom univerzitetu režira u jednoj amaterskoj trupi a zatim postaje asistent režije u Saga teatru, gde postavlja Strinbergovu »Sonatu aveti«, koja je vise izazvala Skandal nego što je postigla uspeh. 1944. godine prelazi na film, najpre kao scenarist, a zatim i kao reditelj, ali nastavlja da radi u pozorištu. Režira 1947. godine Kamijevog »Kaligulu« i svoju dramu »Dagen slutar tidigt« (Dan se rano okončava) i »Mig till skrack« (Mene je strah) u Geteborškom gradskom pozorištu. Od 1947. do 1952. godine radi kao slobodni reditelj, a zatim stupa u Gradsko pozoriste u Malmeu kao stalni reditelj, gde režira niz drama; izmedu ostalih Strindbergovu »Igru snova«, Molijerovog »Don

Žuana« I »Mizantropa«, Geteovog »Urfausta«, »Bajke« Hjalmara Bergmana, Ibzenovog »Per Ginta« i svoju dramu »Übica Barjärna«. U tom pozorištu s njim rade glumci poznati po njegovim filmovima Max von Sydow, Gunnar Bjornstrand i Naima Wifstrand. Njegov najuspeliji komad je jednočinka »Tramalning« (1955), koji je kasnije poslužio kao osnova za njegov film »Sedmi pečat«. Među njegovim filmovima najpoznatiji su Frenzy (1944), Letnja meduigra (1950), Osmeh letnje nodi (1955), Sedmi krst (1956), Divije jagode (1957), Devičanski izvor (1959), Zimska svetlost (1962), Tišina (1963) Sad o svim tim ženama (1964) i Persona (1966).

erland jozephson

(direkter Kungliga dramatiska teatra u Stokholmu)

Roden 1923. u Stokholmu kao sin knjižara. Od 1945. do 1949, ima angažman u pozoristu u Hestingsu i prve kontakte s Bergmanom, koji je tamo bio direktor. Od 1949. do 1965. angažovan kao glumac u pozoristu u Geteborgu, a potom kao glumac u pozoristu »Dramaten«. Jozefson nije samo poznati glumac, već je priznat i kao

dramski pisac. Nekoliko njegovih ostvarenja prikazano je i u pozoništu »Dramaten«: »Društvena Igra* 1955. i »Kralj je van igre« 1959.

»Dramaten« (Kungliga dramatska teatern) se vodi kao repertoarsko pozoriste. Direktor Jozefson se trudl da jevtinim ulaznicama swim slojevima omogući da posećuju pozorište. Medu publikom veoma je mnogo mladih. Josefson Je veoma zainteresovan i za dečje pozoriste i godišnje postavlja oko pet dečjih pozorišnih komada.