Bitef

istorija predstave Cesto je SAN LETNJE NOĆI davao rediteljima priliku da postava predstavu neobične raskoši i ekstravagantne duhovitostl. Naslov verzije iz 1661, VESELI ZAMIŠLJENI DOGAĐAJI TKAČA BOTOM-a govori sam za sebe: detiri ljubavnika su potpuno izbadeni. Pepys je sledede godine zapisao da je ovo: »najbeskrvnlji glupi komad, koji sam u životu video. Video sam, priznajem, maio dobre igre i nekoliko lepih žena, ali u tome se sastojalo svo moje zadovoljstvo«. Trideset godina kasnije Betterton je priču pretvorio u operu sa Purcell-ovom muzlkom, u kojoj ni jedna repiika nije bila Sekspirova. Ipak, predstava koja se završavala horom klneza i igrom šest majmuna, »izvanredno je zadovoljila Dvor i grad«. Garrick je 1755. postavio joë jednu muzičku verziju, VILE, sa muzikom John Smith-a, a za ovom je siedilo joë nekoliko opera. Prvo Henry Bishopeova muzika 1816, dijim povodom Je Hazlitt napisao: *Duh je iëdilio, genije je odbegao; ali je predstava bila dobra: to je i spaslo komad. Hej, vî dekorateri, farbari, knjp jadi, proizvodadi meseca i zvezda ëto svetla ne daju, vi muzidki komporltori, vî Ijudi u orkestru, gudadi i trubadi i doboëari, radujte se! Ovo je vaë trijumf, ne naë«. Od tog doba u SNU su se okuëali i bolji muzidarl: Mendelsonova je muzika prvi put bila izvedena 1827; Louis Armstrong je napravio ameridku verziju 1939. koja se zvala SWINGING THE DREAM; a 1960. usledila je operska verzija Benjamin-a Britten-a. Tek je sredinom veka restauriran na sceni onaj komad koji je Sekspir napisao. Komad je bio vrlo omiljen. Ellen Teny je igrala Puck-a, u svojoj osmoj godini, a na soenu je ulazila kroz rupu u bini, sededi na ogromnoj pedurki. Film Max-a Reinhardta, napravljen 1935, uspeo je prema pisanju John Russel Taylor-a »da, bez obzira ëto je trajao 140 minuta, koiiko i normalna pozoriëna predstava, odbaci vise od pol ovine teksta da bl nadinio mesta za Mendelsonovu muziku koja je pratile pođuže baletske tacke u koji ma su figurirale brojne vile odevene u morsku travu od lamea«. U drugom ekstremu, film Petera Halla (1969), napravljenom u RSC, stavljen je

jedinstven akcent između glumca i poezije, komad je dat u cellni bez tračenja vremena na ilustraciju reci. Kljucna promena stila označena je Granville Barker-ovom predstavom iz 1914, koju Stanley Wells naziva »zdravim pročišćenjem konvencionalnih nepotrebnosti. Mendelsonova muzika je otpala da bi se übacile engleske narodne pesme, a Pucka i Oberona nisu vise igrale žene.« Otada je ravnoteža između magičnih efekata i jednostavnosti bila težnja svih veóih postavki ovog komada. 1962. komad je postavio Peter Hall u Stratfordu na Ejvonu, gde je Judi Dench igrala Titaniju, Paul Hardwick Bottom-a, lan Holm Puck-a, lan Richardson Oberona i Diana Rigg Helenu. Sadašnja radikalna postavka Peter Brook-a prvi put je bila viđena u Stratfordu na Ejvonu 1970. gde je odmah bila jednoglasno proglašena jednom od najboljih predstava. Zatim j e posi a na veoma uspešnu turneju u Njujork, Cikago, Boston, Toronto i Filadelfiju, na kojoj je oborila sve postojeće rekorde u prodaji ulaznica. Po povratku u Englesku, stavljena je na repertoar RSC u Aldwich-u za sezonu 1971/72. SAN LETNJE NOĆI prvi put je štampan 1600. ali je i pre toga bio »javno izvođen nekoliko puta«. Cesto se pominje da je prva predstava blia održana u čast nekog otmenog venčanja, a najverovatrâje je to bile venbanje Grofa od Derbija i Elizabeth Verne, 1595. godine. Nije poznat nikakav jedinstven izvor, što je dosta neuobičajeno za šekspira. (UZALUDNI UUBAVNI TRUD i BURA su jedini takvi pnimerl). Prema C.L. Barber-u, Sekspir je u ovom komadu sakupio raskošne predstave čiji su se odlomci prikazivali na aristokratskim zabavama, u parkovima, dvorištima ili salama. U komadu postoje aluzije na čoserovu VITEZOVU PRIČU, North-ov prevod Plutarha, Apuleiusovog ZLATNOG MAGARCA, Ovidija i srednjovekovne romanse. Theseus, Grof Atinski treba da se oženi Hippolytom. Tkač Bottom i njegovi prijatelji spremaju se da za Grofa posle venčanja igraju tragediju Pirama i Tizbe. Hermla i Lysander, Ijubavnlci, čija se Ijubav ne odobrava, kuju plan o bekstvu iz Atine. U Herniu je takode zaljubljen Demetrius, koga opet voli Helena. Oberon, kralj Vila, posvađao se sa svojom kraljioom, Titanijom. Da bi je kaznio, on Puck-u naređuje da pronađe čarobni sok, koji kada se nacedi na o6i spavaca, uč'rni da se ovaj zaljubi u prvu osobu koju ugleda posle buđenja. U šumi, Lysander se, pod dejstvom soka, zaljubljuje u Helenu, koja prati Demetriusa. Titania, opöinjena istim sokom, zaljubljuje se u Bottom-a, öiju je glavu Puck pretvorio u magaredu.

Kad se Oberon zadovoljio, on povlači maglje. Ljubavnici se ponevo sastaju. Bottom i njegova družina igraju svoj komad.

the royal Shakespeare company RSC je podeljena između provincije i glavnog grada, gde vedim delom godine Igra u dva pozorišta. U sopstvenom pozoriëtu u Stratfordu na Ejvonu, The ROYAL SHAKESPEARE THEATRE igra od aprila do décembre, a u londonskom domu, THE ALDWICH THEATRE, od juna do aprila. Svakog proleda RSC pretstavlja public! ansamble iz drugih zemalja u okviru Svetske pozoriëne sezone, pod rukovodstvom Peter Daubeny-a. RSC je oformljen od glumaca koji su pod dugogodišnjim ugovorom. Kroz zajednidki rad on! teže stvaranju jednog fleksibilnog ansambla sa određenim karakterom. Od 1960. dodeljeno im je blizu 60 najviših nacionalnlh i internacionalnih dramskih nagrada, više nego bile kojoj drugoj pozorisnoj kompaniji. Sekspir je »glavna briga« ove kompanije. RSC je odgovaran za najveói deo Sekspirovih predstava u Velikoj Britaniji. Pet Hi više Sekspirovih komada, sa ponekim delom drugog autora, bine svake godine stratfordsku sezonu. Sezona u ALDWICH THEATRE dopunjava ovaj rad i sastoji se od nekoliko savremenih dela, ali ! Sekspira i drugih klaslka. Most između Sekspira i savremenog teatra je kontakt ovog pozorista sa savremenim nadinom miëljenja. Speoijalne THEATERGOROUND predstave idu na turneje po drugim pozoriëtima, ëkolama, koledžima i druëtvenlm centri ma širom Vel ike Britan! je. RSC povremeno održava kratke eksperimentalne sezone koje predstavljaju izazov prihvaćenim formama u pisanju, giurai i režiji. Prošle godine je više od milion Ijudi prošlo kroz ova dva pozorišta ili videlo predstave RSC na turnejama. Veruje se da je ovo svetski rekord. Međutim, ni jedna pozorišna grupa koja ima raznovrstan repertoar ne može da podmiri sama svoje troškove. širok izbor predstava, u dva grada, li staine promene u repertoaru koštaju dosta, tako da je i pored pune kuće tokom cele sezone potrebna

157